Free Web Hosting Provider - Web Hosting - E-commerce - High Speed Internet - Free Web Page
Search the Web

O dresuri Vežbe poslušnosti Trag Otkrivanje droge Otkrivanje zatrpanih u lavinama i ruševinama Prilozi 

Dresura pasa za čuvanje kuće - dvorišta

Pas koji se dresira za čuvanje kuće – dvorišta treba da ima razvijenu agresivnost, da je ista kontrolisana i prilagođena uslovima prostora koji čuva. Kada je prostor koji se čuva ograđen tako da pas ne može preskočiti ogradu ili se provući kroz istu i da je taj prostor umereno veliki, dresiran pas može biti odvezan i dopušta mu se da čuva slobodan. U takvim uslovima pas može da se dresira do te granice da samo vlasnik psa može da se nađe na čuvanom prostoru. Pas koji je dresiran da čuva slobodno obično je vrlo agresivan i napada lica koja ulaze u dvorište bez pratnje vlasnika.

U dresuri pasa za čuvanje kuće – dvorišta mora se strogo kontrolisati agresivnost, jer ukoliko ista izmakne kontroli pas može da postane preagresivan, da nekontrolisano napada svako nepoznato lice koje ulazi u dvorište, pa i da nanese povrede opasne po život.

Uslovi dresure

U vezi dresure psa da izvršava zahteve, dreser mora postepeno ulivati u njega saznanje o svakom čoveku izuzev njegovog vlasnika i njega samog da je njegov prirodni neprijatelj. On treba da ohrabri psa da bude oprezan na prisustvo svakog stranca i da na zahtev pokuša da ga napadne. Dreser nikad ne dopušta nikom da miluje psa koji je na dresuri. On mora znati da je on, pored vlasnika, jedini prijatelj koga pas mora prepoznati, on je jedini učitelj. Isto tako, dreser ne sme milovati nekog drugog psa u prisustvu psa kojeg dresira.

Pomoćnik je mamac za psa, njegov neprijatelj koji će uvek pokušavati da mu se suprotstavi, ali ne sme nikad da ga pobedi i uvek mora na kraju suprotstavljanja da bude poražen i da pobegne od psa. Markirant oštri psu agresivnost draženjem, izaziva ga i učvršćuje mu pouzdanje povlačeći se čim pas učini agresivni pokret prema njemu. On se približava psu krijući i uplašeno što psa drži, a kada pas učini i najmanji pokret prema njemu, on se još plašivije povlači. Njegovo držanje prema približavanju psa može biti različito prema temperamentu psa. Bitno je, međutim, da u svakom slučaju, u susretu između psa i markiranta, PAS MORA UVEK BITI POBEDNIK. Markirant je značajan u dresuri pasa koji treba da čuvaju isto kao dreser i njegov rad treba da bude brižno kontrolisan od strane dresera. Markirante treba često menjati, tako da se u dresuri jednog psa za čuvanje promeni najmanje pet markiranata i da nad svima pas bude dominantan. Dreser jednog psa može služiti kao markirant dreseru drugog psa, ali nikad ne može markirati psu kojeg dresira kao na primer bilo bila bi greška da psa dresiraju samo neiskusan vlasnik i dreser koji ima ulogu markiranta.

Dresura se izvodi u dvorištu vlasnika psa ili na mestu za dresuru. Kako pas napreduje, dresura se radi na različita mesta.

Početna dresura izvodi se u toku dana. Kada je pas danju postao siguran, oprezan, razvije dosta dobru želju za napadanjem, ili pak da napada ako se to od njega zahteva, završna dresura se izvodi noću.

Oprema za pse

Za dresuru psa za čuvanje potrebna je sledeća oprema: široki kožni okovratnik, lanac za vezivanje psa, kožni povodnik kratki i kožni povodnik dugi.

Markirant treba da ima malu savitljivu šibu, da je odeven u zaštitno odelo i da nosi zaštitni rukav.

Način dresure

Dresura pasa za čuvanje sastoji se od tri faze:

I -  Ispitivanje, draženje i kontrola prirodne agresivnosti je faza u kojoj dreser stiče saznanja o prirodnoj agresivnosti psa, u kojoj markirant vrši draženje psa i u kojoj dreser određuje granicu do koje će se razviti agresivnost psa. Neki psi su prirodno agresivni i vrlo malo im je potrebno da postanu nadraženi, ali zato je vrlo bitno tu agresivnost držati pod kontrolom i pravilno je usmeriti.

II - Dresura psa da otkriva prisustvo ili približavanje stranaca. Pas mora naučiti da otkrije prisustvo ljudi odnosno njihovo približavanje. Poželjno je navići psa da na dugom povodniku, slobodno kreće u pravcu lica koje pokušava da kradom uđe u dvorište i da što jačim lavežom ga odvrati od pokušaja ulaska, a i da izrazi želju za napadanjem, pa i da napada.

III - Učenje psa da napada. Pas se dresira da napada na zahtev i zaustavlja svoj napad na zahtev. Zahtev za napad je "drži", a zahtev za puštanje ili zaustavljanje napada je "pusti". Na zahtev "drži", dreser popušta povodnik i pas napada. Na zahtev "pusti", pas se vraća svom dreseru koji tada zahteva "mesto", "stoj" i "čuvaj".

b) Dresura se nastavlja po sledećem:

 - Dresura u razvijanju agresivnosti počinje vezivanjem psa, koji ima široki kožni okovratnik, lancem za vezivanje za kolac učvršćen u tlo ili zabetoniranu alku da bi se omogućilo kretanje psa u krug, a da se pri tom lanac ne zamota. Zatim na dreserov zahtev pas sedne pored dresera koji ga drži za alku okovratnika za koju je pričvršćen lanac za vezivanje.

 - Dreser stavlja psa u opreznost zahtevom "čuvaj" govoreći zahtev tihim glasom, često šapatom. Zahtev "čuvaj" se upotrebljava samo za vreme rane dresure. To je znak za psa da mora biti spreman da otkrije nailazak nepoznatog lica. Zahtev treba da bude izostavljen kada pas nauči da, samim ostavljanjem u prostor koji je navikao da čuva, postaje oprezan i ne dozvoljava ulazak nepoznatim osobama u taj prostor.

 - Markirant se pojavljuje, opremljen sa malom savitljivom šibim, odeven u zaštitno odelo i nosi na ruci zaštitni rukav. On se približava psu kradom i uplašeno, mameći ga, ne ostajući nasuprot njega licem, ne udara ga i ne čini ništa što bi psa uplašilo. Kada pas opazi markiranta, dreser ohrabruje psa rečima "drži" i pokazuje rukom u pravcu markiranta.

- Pas će odgovarati na ovaj postupak prema svojoj prirodnoj agresivnosti. Dreser, po uvidu u stepen prirodne agresivnosti, dresuru psa nastavljena prema sledećem:

1) Umereno agresivog psa je najlakše obučiti za čuvanje kuće - dvorišta. On laje ili reži čim primeti markiranta, ako je vezan trže se u pravcu markiranta, a ako ga dreser drži na povodnik zateže povodnik i pokušava da napada markiranta. Markirant malo draži psa i beži u neki zaklon. Čim pas odgovori ovakvim ponašanjem, dreser ga bodri i pohvaljuje. Kada je dreser ubeđen da je pas uzbuđen samo prema markirantu i da nema nameru da napada postepeno se povećava draženje i razvija kod psa želja za napadanjem, ukoliko je potrebno da se pas dresira da napada.

2) Veoma agresivan pas je spreman da ujede svakog koji mu se približi i nastavlja da laje i pošto se markirant skloni u zaklon. Da bi kontrolisao agresivnost psa dreser, pošto se markirant skloni, zahteva psu "ne", tržući povodnik dok se pas ne smiri. Ovde mora biti obazriv i ne sme psa pohvaljivati, a pogotovu ne pružati ruku u pravcu glave psa dok pas ne prekine lajanje i režanje. Kada je siguran da se pas dovoljno smirio, da više ne laje i reži nesumice dreser pohvaljuje psa tapšući ga levom rukom po levoj plećki. Ovaj postupak se ponavlja sve dok pas ne bude reagovao kod markirantovog pojavljivanja, a umirivao se na 1-2 minuta po pošto se markirant skloni u zaklon. Kada pas pokaže znakove upravljanja svoje agresivnosti prema markirantu, dreser ga pohvljuje i pokušava da mu pokaže da ovo njegovo neprijateljstvo mora biti upravljeno samo prema licu koje pokušava da uđe u čuvani prostor, a ostala lica koja prolaze pored navedenog prostora budno prati, ali na njih ne reaguje lavežom i pokušajem napada. Kod ovakvih pasa vrlo je bitno da se izdresiraju da vežbe poslušnosti rade do savršenstva, jer tako će se kroz njihovu poslušnost i agresivnost kontrolisati i usmeravati ka željenom cilju.

3) Slabo agresivan pas često uopšte ne reaguje na prisustvo markiranta. On može stajati i mahati repom, pokušavati da se igra ili često i da pobegne od markiranta. Najuspešnije je ovakve pse dresirati u paru sa drugim agresivnim psom. Kada pas počne da reži na markiranta, markirant odjednom počinje da beži, dobro je tada pustiti drugog (agresivnog) psa da juri markiranta i da pokuša da ga napadne. U dresuri ove vrste pasa, vrlo je važno za dresera da povećava svoje pohvale i hrabrenja kada pas pokaže najsitnije znakove agresivnosti a za markiranta da pokaže svoj lažni strah od psa. Ovaj postupak mora biti ponavljan sve dok se pseća hrabrost ne izgradi i on pokuša da napadne markiranta čim mu se približi. Agresivnost se uspešno razvija i u grupnom draženju pasa.Između nekolika agresivna pasa nalazi se pas koji je reagovao negativno u prvoj fazi dresure. Svi psi su postavljeni u red dovoljno daleko jedan od drugoga tako da se ne mogu između sebe potući. Svaki pas je na povodniku sa leve strane svog dresera. Po datim zahtevima "čuvaj", markirant se pojavljuje i približava se prema psima. Agresivni psi će odmah lajati - oni treba da budu izdašno pohvaljeni od svojih dresera. Podstaknut od hrabrih pasa koji su pored plašljiv pas će postepeno počinjati da laje. Ako su podesno ohrabri od svog dresera, on će razumeti da ne treba da se plaši od markiranta i da će markirant pobeći čim on zalaje, zareži ili učini pokret prema njemu. Najveći uspeh kod razvijanja agresivnosti kod slabo agresivnog psa daje upravo ova vežba što dovodi do zaključka da plašljivi pas uče od agresivnih.

Kada se uspešno završi ovaj deo dresure (kontrolisano razvijanje agresivnosti psa) prelazi se na sledeću fazu – otkrivanje prisustva ili približavanje stranaca, a zatim se prelazi na napad i odbranu.