DRESURA PASA - TEORIJA I PRAKSA

Free Web Hosting Provider - Web Hosting - E-commerce - High Speed Internet - Free Web Page

NA OVOJ STRANICI USKORO ĆETE MOĆI DA NAĐETE SVE NAJVAŽNIJE INFORMACIJE O DRESURI PASA. OVO JE SAMO POČETAK

UPUĆUJEM POZIV SVIM DRESERIMA KOJI SU SVOJE ISKUSTVO TEORETSKI RAZRADILI DA POŠALJU PRILOG, UKOLIKO ŽELE DA SE ISTI NAĐE NA JEDNOJ OD STRANICA OVOG SAJTA

DRESURA je sistem čovekovog dejstava na psa pomoću kojeg se kod pasa stvaraju i učvršćuju određene navike.

TEORIJA DRESURE - to je dosledno i sistematsko izlaganje osnovnih principa koji čine proces dresure kao i opštih stavova koji proističu iz tih principa i objašnjavaju složene pojave koje se javljaju pri dresuri. Teorija dresure, na taj način analizira i sjedinjuje dejstvo čoveka sa ponašanjem psa u toku dresure. Ovo može biti ostvareno samo na osnovu teorije I.P.Pavlova o višoj nervnoj delatnosti životinja. Teoriju dresure treba da zna svako ko se bavi dresurom pasa. Nisu retki slučajevi da dreser-početnik, a često i iskusniji dreser, baš zbog nepoznavanja teorije dresure, kod psa stvori nepoželjne navike koje se kasnije ili vrlo teško a često i nikako ne mogu otkloniti. Dreser koji dobro poznaje teoriju dresure u svakom trenutku rada sa psom svestan je koju će naviku pospešiti postupak koji primenjuje, a šta dodatno treba da uradi da isti taj postupak ne bi stvorio nepoželjnu naviku kod psa. Zbog toga šablonska dresura, mada stvori kod psa određene zahtevane navike, gotovo uvek kod psa stvori i određene nepoželjne navike koje mogu biti takve da je svaki dalji rad sa psom uzaludan. Izučavanjem različitih načina i postupaka, oblika i vremena primene tih postupaka i navika koje se stvaraju kod psa je obaveza koja predhodi dresuri psa. Poznavanje osnova teorije dresure, pruža mogućnost da rad psa usmerimo na svesnu a ne slepu poslušnost. Dreser stiče znanje da može jasno uočavati pojave koje proističu u toku dresure, kako bi mogao izabrati najbolje i najefikasnije načine za postizavanje onoga što želi. Poznavanje opštih principa dresure pasa, pruža mogućnost za posebno prilaženje svakom psu. Stvar je u tome, što dreser stalno radi sa psima koji imaju svoj određen karakter. Zato, prema individualnim osobinama psa, on mora menjati dejstva koja primenjuje u dresuri, odabirajući ona koja će dati najbolje rezultate. I uslovi dresure mogu biti takođe različiti. Psi se mogu dresirati na specijalnom prostoru-poligonu, u polju, šumi kao i manje podesnim uslovima. U svim tim uslovima dreser mora da zna kad koju metodu da primenjuje i šta u pojedinačnom uslovu može postići a šta ne i ne treba da pokušava da u određenom vremenskom i prostornom uslovu improvizuje ako je svestan da to neće dati rezultat.

Znanje osnovnih stavova, kao i određenih složenih pojava u dresuri, pomažu da se nađe način za rešenje mnogih poteškoća sa kojima inače dreseri ne bi mogli izaći na kraj, ukoliko nemaju bogatu praksu. Sve ovo govori za neophodnost izučavanja teoretskih osnova dresure.

Pri dresuri je neophodno razlikovati ponašanje psa koji se dresira i uticaj dresera na psa. Pri dresuri su dejstva dresera i ponašanje psa, jedno sa drugim vrlo tesno povezani. Ponašanje psa je način na koji pas ispoljava svoja dejstva pomoću kojih se on prilagođava uslovima spoljne sredine. Ono se brzo menja prilagođavajući se uslovima spoljne sredine obezbeđujući blagovremeno upoznavanje psa sa spoljnom sredinom, njegovu zaštitu od štetnih uticaja, otkrivanje hrane, razmnožavanje i dr. što je neophodno za sami opstanak. Mnoga dejstva kod psa izaziva dreser. Dresirajući psa, dreser svaki put, zavisno od toga šta želi postići, na određeni način deluje na psa. Svojim delovanjem, on usmerava vladanje psa u određenom pravcu. Dejstva dresera na psa izazivaju se veštim usmeravanjem psa da bez odupiranja uradi neku radnju pri čemu se istovremeno navikava na komandu koja se može izdati pomoću zvuka (usmena komanda), gestom i drugim signalima. Dejstva psa mogu biti izazvana i drugim nadražajima iz njene okoline. Šum ili uočavanje neobičnih pojava, dovode do toga da pas naćuli uši. Psi intenzivno njuše nepoznate predmete. Nepoznati čovek izaziva kod psa agresivno ponašanje. Pojava mačke ili drugih životinja prilikom šetnje psa, izaziva niz dejstava koja se mogu ispoljiti gonjenjem. Prisustvo ženke pobuđuje kod mužjaka određen niz specifičnih dejstava. Na taj način, ponašanje psa u određenoj sredini izazvano je nadražajima koji dolaze iz te sredine, a u određenoj situaciji prisustvom dresera. Svi se ovi uticaji nazivaju NADRAŽAJIMA. Sve pojave iz spoljne sredine, pas prima pomoću svojih čula. Različite pojave (ljudi, životinje, mirisi, zvuci itd.) mogu uticati na ponašanje psa, a ti uticaji će se ispoljavati time što će pas vršiti ovo ili ono dejstvo. Ponašanje psa može biti takođe izazvano i unutrašnjim nadražajima. Svaki se organizam karakteriše određenim procesima, koji se periodično ponavljaju i čine osnovu života. Svi ovi procesi imaju odraza na ponašanje psa, na primer: smena sitosti glađu izaziva kod psa pojačanu aktivnost za nabavku hrane. Kad se zasiti, pas prestaje tražiti hranu, a samim tim prestaju i radnje koje je on vršio da bi je nabavio. Na ponašanje psa veliki uticaj imaju funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem. One proizvode materije - hormone koji deluju kao unutrašnji nadražaji. Tako na primer: polni refleksi kod psa počinju se javljati u periodu sazrevanja polnih žlezda, tj. u vreme kad žlezde počinju lučiti polne hormone. Ukoliko se pre polne zrelosti izvrši kastracija šteneta, polni refleksi kod takvog psa se neće nikada pojaviti. Hormone proizvode i druge žlezde (štitna, nadbubrežne, hipofiza i dr.) koje takođe imaju uticaja na ponašanje psa. Ponašanja koja proističu kao rezultat dejstva unutrašnjih nadražaja, uvek pomažu psu da se pravilno orijentiše u odgovarajućim uslovima spoljne sredine. Pas pod uticajem gladi neće otići bilo kuda, već na ono mesto gde se hrani. Najveća aktivnost koja je izazvana za potrebom hrane, pojavljuje se kada pas ugleda hranu. Za pražnjenje mokraćne bešike (mokrenje), pas želi da izađe napolje. Za štenjenje, kuja traži skriveno mesto itd. Zato je moguće reći da ponašanje psa koje se javlja pod uticajem unutrašnjih nadražaja, ostvaruje se i pri dejstvu spoljnih nadražaja i obrnuto, spoljašnji nadražaji imaju za psa značenje samo ukoliko odgovaraju unutrašnjim. Tako se jedni nadražaji ne mogu odvojiti od drugih, jer pri dejstvu na psa oni nastupaju zajedno kao celina. O ponašanju možemo govoriti imajući u vidu niz dejstava koja se javljaju u određenom intervalu vremena. Tako na primer: možemo govoriti o ponašanju psa za vreme šetnje, u igri, za vreme iskorišćavanja u službene svrhe itd. Možemo govoriti i o ponašanju različitog karaktera, o orjentirnom ponašanju, ponašanju za vreme hranjenja, ponašanju za vreme lova i o ponašanju usmerenom na očuvanje i negovanje potomstva. Govoreći o ponašanju, treba imati u vidu i niz dejstava karakterističnih za sve pse određene rase ili za sve životinje određene vrste. Takođe, možemo govoriti i o individualnom ponašanju psa, kao i o sistemu dejstava karakterističnih za jednog određenog psa. Dejstva koja proističu za vreme dresure, određuje pre svega sam čovek koji dresira psa.

Naučno objasniti i shvatiti ponašanje psa, mogućno je samo na osnovu teorije I.P. Pavlova o višoj nervnoj aktivnosti životinja.

Viša nervna aktivnost je rad hemisfera velikog mozga na uspostavljanju veze između organizma i spoljne sredine. Ova se veza ostvaruje pomoću refleksa. Refleksi pasa mogu biti bezuslovni i uslovni.

Bezuslovni refleksi su urođeni refleksi i prenose se na potomstvo. Štene kada se ošteni još ne može jesti žitku hranu, brzo se kretati, videti predmete koji ga okružuju, no i pored toga, ovo bespomoćno biće zna kako da se ponaša da bi sačuvalo svoj život. U stvari, ove se radnje kod šteneta odigravaju bez učešća njegove volje, a pod uticajem aktivnosti njegovog nervnog sistema. Dokazano je da štene ne može samo sebe održati. Stvar je u tome što se kod životinja odmah nakon rođenja, stvara u mozgu veza među ćelijama te kao rezultat izazvanog osećaja gladi psa, dolazi određeno ponašanje. Toplota ženke, mekoća njenog tela, isturenost bradavica na sisama, deluju na štene kao nadražaji koji izazivaju strogo određenu reakciju. Štene puzi do kuje, dodiruje njen stomak i hvata sisu. Posle toga dolazi do vrlo složenih pokreta sisanja, pri kojima učestvuju mnogi mišići. Sitost posle sisanja izaziva stanje mirovanja šteneta. Ovim se objašnjava što prvih dana života, štene spava kad ne sisa. Pri hladnijem vremenu, štene traži toplija mesta. Osećaj bola izaziva trzaj itd. Sve urođene reakcije, nazivaju se bezuslovnim refleksima a nadražaji koji izazivaju ove reflekse nazivaju se bezuslovnim nadražajima. Bezuslovni refleksi, pored ovih koji se javljaju odmah po rođenju psa, mogu se stvoriti i u toku života. Neki refleksi su rezultat onih nervnih veza koje sazrevaju u određenom dobu starosti psa. Tako na primer: polni refleksi se pojavljuju u 7.-8. mesecu života. Ovo uslovljava da kuja sa kojom se je ranije pas igrao, počinje da izaziva kod njega polni nagon. Refleksi materinskog ponašanja dolaze odmah posle štenjenja. Štenad nadražuju ceo sistem materinskih refleksa. Miris divljači navodi lovačko štene uzrasta 5-6 meseci da ide po tragu zveri i ptica. Reakcija koja se stvara na račun bezuslovnog refleksa, urođena je i naziva se INSTINKT-om.

3.1 BEZUSLOVNI REFLEKSI (urođeni su i nasledni)

Pre svega, u ponašanju psa jasno razlikujemo grupu tzv. orjentirnih refleksa. Zatim grupu refleksa ishrane (gde spadaju sve reakcije koje se čine za nabavljanje-otimanje hrane). Veće značenje ima grupa refleksa koja se može karakterisati najrazličitijim formama odbrambenih dejstava. Grupa refleksa koji se čine u cilju razmnožavanja i odgajivanja potomstva - nazivaju se polni i materinski refleksi.

Svako ponašanje psa sastoji se iz elemenata koji se mogu odnositi na jednu od pomenutih grupa refleksa. Kratko ćemo okarakterisati svaku od njih:

Grupa refleksa za orjentaciju kod psa ispoljava se mirisanjem (njušenjem) predmeta, prisluškivanjem itd. Sve ove reflekse, Pavlov je nazvao još i istražnim ili refleksima radoznalosti. Refleksi radoznalosti javljaju se kod psa u svim slučajevima kada na njega deluju novi nadražaji. Oni uvek prethode drugim refleksima.

Ako posle orjentacionog nadražaja usledi odbrambeni, pas počinje bežati ili napadati. Znači, orjentacioni refleks se pojavi, odmah iščezne i na njegovo mesto dođe drugi refleks.

Refleksi ishrane se javljaju pri stanju gladi kod psa. Na osnovu bezuslovnih refleksa ishrane, dolazi do uzimanja hrane i njene prethodne obrade (kidanje hrane, lomljenje kostiju...), zatim akt gutanja hrane (refleks gutanja, lučenja pljuvačke...). Većina refleksnih pokreta psa prethodi uzimanju hrane i neposredno su upravljeni prema hrani kojoj pas teži (pas prati čoveka u čijim se rukama nalazi hrana, pritrčava njemu, skače prema hrani...).

U grupu odbrambenih refleksa psa, ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od raznih opasnosti koje mu prete. Ovi refleksi imaju za cilj očuvanje života psa. Kao i refleksi ishrane, oni imaju važnu ulogu u životu. Prema ponašanju psa, možemo razlikovati dve vrste odbrambenih reakcja: PASIVNI i AKTIVNI odbrambeni refleksi.

U pasivne odbrambene reflekse psa ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od nepoželjnih nadražaja. U jednom slučaju će to biti bežanje, u drugom pomicanje u kraj a u trećem skrivanje. U kojoj od navedenih formi će se refleks ispoljiti, zavisi od spoljašnjih uslova i od karaktera odnosa sa čovekom. Na primer: ukoliko se nalazi u polju, pas će pri pokušaju da se prema njemu primeni zastrašujući nadražaj, pobeći od čoveka - dresera. U drugim okolnostima - na lancu, on će nastojati da na svaki način izbegne udarac. Pojedini psi u ovim slučajevima legnu i pužu u noge čoveku - dreseru.

U aktivne odbrambene reflekse spadaju različite forme napada. Na primer: pri pokušaju i napadu markiranta i to u uslovima kada pas može izbeći i umaći ovim ugrožavajućim nadražajima. Često aktivni odbrambeni refleksi proističu jedan iz drugoga. U odnosu na vlasnika, ovi se refleksi mogu pojaviti samo kod pasa koji su nepravilno vaspitani, odnosno kod kojih slični pokušaji nisu prekinuti u periodu njihovog formiranja.

Određeno značenje u životu psa imaju njeni polni i roditeljski refleksi. U osnovi to su pretežno bezuslovne forme reakcija koje imaju periodičan karakter i ispoljavaju se kao odgovor na unutrašnje nadražaje. U mozgu pasa postoje specijalne ćelije koje su prijemčive za promene koje nastaju u organizmu u vezi sa sazrevanjem polnih organa, bremenitosti, štenjenjem itd. Njihovo draženje kao i draženje oblasti mozga koje su u vezi sa njima, dovodi do pojeve odgovarajućih načina reakcija. U grupu roditeljskih refleksa spadaju refleksi koje čine u cilju traženja kuje, u njenom praćenju, jednom rečju, polni refleksi kod psa. Kod kuja ova grupa refleksa počinje refleksima pomoću kojih ona ostvaruje vezu - kontakt sa psom. Zatim dolaze refleksi traženja i obezbeđenja mesta štenjenja i refleksi porođaja. Za njima se kod kuje pojavljuju tzv. refleksi materinskog instinkta, gde spada lizanje štenadi, ishrana, zaštita i čuvanje, kao i refleksi obučavanja štenadi za samostalan život.

U dresuri psa, ovi se refleksi ne primaju i ne primenjuju. Naprotiv, ako su izraženi u velikoj meri, oni se nepovoljno odražavaju na dejstva koja su potrebna dreseru, jer obično svojim postojanjem koče sve ostale forme ponašanja.

Za ponašanje mnogih pasa karakteristično je preovladavanje jednih refleksa nad drugima. Ova se pojava može uočiti za vreme analize ponašanja životinja različitog porekla, što se može objasniti nasledstvom. Pod uticajem zahteva čoveka, koji su sistematski postavljeni pred ovu ili onu rasu, ukorenili su se pojedini refleksi kod tih rasa pasa i, u poređenju sa drugima, više razvili. Tako je ruski naučnik L.V. Krušinski dokazao naslednost (prenošenje osobina) dobro razvijene aktivne reakcije majke. Od 23 šteneta od roditelja kod kojih su preovladavali aktivni odbrambeni refleksi, 21 štene se takođe odlikovalo jako izraženim agresivnim refleksima.

Preovladavanje jednih refleksa nad drugima objašnjava se i obukom. U ogledima Pavlova jedni su psi držani i odrasli u uslovima zatvorenog držanja a drugi slobodnog, što je uslovilo da su se jako razvijali u svom ponašanju i razlikovali jedni od drugih u istom. Kod prvih su preovladavali pasivno odbrambeni refleksi, koji se mogu održavati čitavog života, dok su se kod druge grupe ovakvi refleksi pojavljivali retko. Drugi je primer postepenog razvoja pojedinih reakcija, koje se javljaju u onom slučaju gde se zbog čestog iskorišćavanja psa za određene, recimo, polne odnose, dovodi do preovladavanja kod njega polnih reakcija.

Uloga faktora vaspitanja u formiranju karaktera može se lepo videti u ponašanju pasa koji su u bliskom kontaktu sa ljudima. Ovi psi su najčešće uhranjeni i razmaženi i pre svega daju reflekse koji se izražavaju u težnji za kontaktom sa vlasnikom.

Preovladavanje pojedinih refleksa može biti i privremena pojava. Kod gladnog psa po pravilu će preovladavati refleksi ishrane. Sastav krvi gladnoga psa karakteriše se određenim hemijskim reakcijama, koje nadražajno deluju na nervne centre u mozgu. U krvi sitog psa nalaze se materije koje koče njihovu aktivnost. Sa ovoga stanovišta je jasno zašto je potrebno da pri dresuri pasa sa konstantnom i kontrastnom metodom i metodom kod koje dejstva psa podstičemo hranom, PAS TREBA DA BUDE GLADAN. U tom slučaju psi pokazuju daleko veću zainteresovanost za hranu pa je i uspeh u radu veći. Preovladavanje polnih refleksa takođe se povremeno pojavljuje, zavisno od stanja.

3.2 USLOVNI REFLEKSI

Uslovni refleksi su oni koje pas stiče u toku života, pomoću iskustva, probe ili dresure. Ponašanje psa se formira u osnovi na račun uslovnih refleksa, zato što se oni stiču. Štene u prvo vreme dok ne ojača, održava svoj život na osnovu bezuslovnih refleksa, a kasnije se javlja čitav niz individualnih reakcija koje ga osposobljavaju za život. Štene od mesec dana već ide za čovekom koji mu daje hranu, dolazi na poziv, ne vrši nuždu u sobi, reaguje na reči "ne diraj" itd. Odrastao pas pomoću, često vrlo složenog ponašanja, nabavlja sebi hranu i ostalo što mu je potrebno za opstanak. Sva ova dejstva kod psa su stvorena i rezultat su njenoga sukoba sa uslovima spoljne sredine, tj. rezultat su iskustva - pokušaja.

Uslovni refleksi se stvaraju na osnovu bezuslovnih. Da bi se stvorio refleks, treba dati signal-komandu, posle čega treba stvoriti, izazvati bilo koji bezuslovni refleks, dati psu hranu ili delovati nekim drugim bezuslovnim nadražajem. Ponekad treba da dreser neko dejstvo izaziva i učvršćuje samo pomoću jednog te istog bezuslovnog nadražaja, na primer: pritisak mamljenja hranom.

Na primer: ako dreser želi da pomoću zvučne komande postigne da pas koji se kreće sedne (bezuslovni refleks, refleks položaja) onda on mora držati psa za povodnik blizu okovratnika uz istovremeno potiskivanje rukom na sapi psa. Ovaj pritisak izaziva bezuslovni nadražaj, koji kod psa dovodi do odgovarajuće zaštitne reakcije - refleks sedenja pomoću koga pas oslobađa sebe od pritiska ruke dresera. Posle nekoliko uzastopno ponovljenih ovakvih nadražaja - dejstva uz zvučnu komandu "sedi", koja mora da se da malo pre dejstva dreserove ruke, pas počinje da izvršava radnju - sedenje samo na komandu "sedi" i na taj način izbegava pritisak na sapi. Na ovaj način pomoću bezuslovnog i uslovnog nadražaja, kod psa se stvara uslovni refleks na komandu. Za bolje usvajanje - učvršćenje odnosnog refleksa, nakon sedanja potrebno je dati psu hranu što igra ulogu bezuslovnog učvršćujućeg nadražaja.

Sva dejstva koja se kod psa postižu dresurom, izazvana su uslovnim refleksima. Uslovno refleksne veze se javljaju kao privremene veze, one se brzo uspostavljaju ali mogu i brzo iščeznuti ili se zameniti drugima. Pokušajte dva-tri puta odgurnuti štene kada ono prilazi k vama i ono će prestati to da radi. Ako pri pozivu psa na komandu "ovamo" ne otkrepljujemo njegov dolazak sa hranom i milovanjem, pas će postepeno prestati da izvršava vaše naređenje.

Sposobnost privremenih veza, koje leže u osnovu uslovnih refleksa, da se lako stvaraju, iščezavaju i zamenjuju, ima veliko značenje za prilagođavanje psa uslovima spoljne sredine. Sve se u njihovoj okolini na ovaj ili onaj način menja: iščezavaju navike, pojavljuju se novi ljudi, predmeti, životinje, menjaju se potrebe pasa. I pri svim ovim promenama pas se prilagođava novim uslovima. Kako se vrše promene u sredini, tako se stvaraju i novi refleksi koji su korisni psu u novim uslovima.

Uslovni refleksi se mogu jako razlikovati jedni od drugih. Pre svega, treba razlikovati prirodne i veštačke uslovne reflekse. Prirodni uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na osnovu bezuslovnog nadražaja. Na primer: kada pas oseti miris hrane ili je ugleda. Ako hrana dođe u usnu šupljinu psa onda deluje kao bezuslovni nadražaj, tj. izaziva pojavu bezuslovnog refleksa ishrane (lučenje pljuvačke itd.) tako da će kasnije i na vid i miris hrane kod psa doći do pojave prirodnog uslovnog refleksa (lučenje pljuvačke). Znači da miris mesa ili mleka, kao i pogled na njih, kod psa deluje kao prirodni uslovni nadražaj.

Kako pokazuju ogledi, štene koje nikada nije dobijalo neku hranu, neće reagovati na ovakve nadražaje refleksima ishrane.

Prirodni uslovni refleksi, javljaju se kod pasa vrlo brzo, često puta već nakon 2-3 ponavljanja. Njihovo brzo stvaranje, tj. nakon par ponavljanja, govori za to da su oni po svojim osobinama (prirodni uslovni refleksi) vrlo bliski bezuslovnim refleksima.

Za dresuru pasa prirodni uslovni refleksi imaju veliko značenje. Ispočetka pas prilazi čoveku kada mu on pokazuje hranu, koja deluje iako je udaljena, kao prirodni nadražaj i dovodi do reakcije psa odnosno njegovog prilaženja. Predmet za aport koji dreser pokreće ispred nosa psa, deluje kao prirodni nadražaj za refleks hvatanja. Zahvaljujući tome, pas kroz dresuru počinje da shvata predmet za aport. Čovek koji beži, predstavlja prirodni nadražaj za čitav sistem refleksa praćenja; gonjenja. Dva do tri puta ponovljen trzaj povodnika dovodi do toga da pas shvati da se mora pomeriti.

3.2.1 USLOVNI REFLEKSI - stiču se u toku života i pri dresuri

1.Pozitivni uslovni refleksi zasnovani na procesu podsticanja. Primer: dolaženje dreseru uz savlađivanje prepreka.

2.Negativni uslovni refleksi zasnovani na procesu kočenja. Primer: zabrana - uzdržavanje od različitih dejstava.

3.Prirodni uslovni refleksi. Stvaraju se na osnovu različitih dejstava bezuslovnih nadražaja. Primer: miris i vid hrane.

4.Veštački uslovni refleksi. Stvaraju se na određene nadražaje, potpomognuti bezuslovnim refleksima ishrane i odbrane.

3.2.2 USLOVNI REFLEKSI I-oga REDA zasnovani na bezuslovnim refleksima

3.2.3 USLOVNI REFLEKSI II-oga REDA zasnovani na uslovnim refleksima I-oga reda

3.2.3.1 USLOVNI REFLEKS I REDA

3.2.3.2 USLOVNI REFLEKS II REDA

Ukoliko se kod životinja (kako je to dokazao Pavlov) u nizu generacija formiraju samo jedni te isti uslovni refleksi, to uslovljava da se veza u mozgu brzo uspostavlja i postaje prirodna. Kroz duži period vremena, dolazi da nekada uslovni refleksi postaju bezuslovni. Potvrdu ove teorije nalazimo u nekoj specijalizaciji pasa. Čovek je dresirao jednoga psa da mu pomaže u lovu, drugoga da vozi saonice, trećega za čuvanje stada-naselja, a kao rezultat toga je da razne rase pasa lako podležu samo određenoj dresuri. Određena rasa pasa brzo se dresira za čuvanje kuće-dvorišta ali od njih ne možemo dobiti dobrog lovačkog psa. Štene lovačkih pasa već nakon male podrške ide po tragu. Nasledno, pas za vuču brzo se navikne na nošenje amova i poslušnost goniču.

Veštački uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na određene nadražaje koji nisu u neposrednoj vezi sa bezuslovnim nadražajima.

Tako na primer: zvuk zvona (komanda) nema nikakve neposredne veze sa nadražajem ishrane ili sa refleksom položaja - sedi ili stoj. Oni prirodno ne izazivaju kod psa zauzimanje sedećeg položaja ili ležećeg položaja. Za stvaranje veštačkog uslovnog refleksa, svaki nadražaj za psa treba da se proprati dejstvom određenog bezuslovnog nadražaja, na primer: hranom. Zavisno od toga koji ćemo bezuslovni nadražaj koristiti (hrana ili pritisak, zvono ili komanda), uslovni nadražaj dobija različito značenje. Ako se potkrepljuje hranom, komanda će postati uslovni nadražaj ishrane. Pas na komandu "ovamo" prilazi dreseru da bi dobio hranu. Ako se komanda proprati (potkrepi) sa mehaničkim nadražajem, dolazi do zaštitnog odbrambenog refleksa i pas počinje da izvršava radnju posle komande "ne" ukoliko je ranije ova komanda praćena jakim trzajem povodnika (bezuslovnim nadražajem). U procesu dresure kod pasa se na osnovu prirodnih bezuslovnih refleksa stvaraju veštački uslovni refleksi.

Potrebno je razlikovati uslovne reflekse različitog reda. Pri dresuri se iskorišćavaju uslovni refleksi prvog i drugog reda.

Uslovni refleksi prvoga reda stvaraju se na osnovu bezuslovnih refleksa, na primer: stvaranje uslovnog refleksa na zvučnu komandu stvara se na osnovu hranidbenih i mehaničkih bezuslovnih refleksa. Dok se uslovni refleksi II reda stvaraju na osnovu uslovnog refleksa I reda. Na primer: većina uslovnih refleksa na gest stvara se na osnovu ranije stvorenih uslovnih refleksa po komandi. Radnje koje se stvaraju i učvršćuju kod psa u procesu dresure jesu granične radnje i sastoje se iz jednoga ili niza uslovnih refleksa međusobno povezanih.

Ovako složena dejstva koja se kod pasa stvaraju u procesu dresure nazivaju se NAVIKAMA.

Osnovni faktor koji u procesu dresure utiče na ponašanje psa jeste DRESER. To je razumljivo, jer on izabira i primenjuje na psa potrebne nadražaje pomoću kojih će kod psa dobiti potrebne reflekse. Možemo reći da uspeh u radu sa psom zavisi od toga kako će se dreser prema njemu odnositi, koliko je dreser sposoban - pripremljen i koliko će umeti da primeni to svoje znanje.

Dreser treba da raspolaže određenim znanjem koje je neophodno za dresuru pasa.

Dreser treba da ima određenu teoretsku pripremu, tj. mora da zna osnovne stavove i principe dresure. To mu omogućava da elastično i brzo rešava sve zadatke koji se pojavljuju u toku njegovog rada. On mora da upozna individualne osobine psa, da pravilno izabira potrebne metode dresure i načine za stvaranje pojedinih navika, pri čemu mora pravilno da primenjuje prema psu prinudu, nagradu i zabranu. Samo stalnim teoretskim radom, dreser će biti sposoban da otklanja šablon u svome radu i dobro podesi svoje postupke prema psu.

Dreser pri radu sa psom mora uvek koristiti iskustva. Početnik u dresuri treba da koristi iskustva instruktora i boljih dresera. Dreser tokom rada sa psima stiče i sopstvena iskustva. Početnik u dresuri mora se koristiti onim iskustvima pomoću kojih se na najbolji način tehnički stvaraju navike. Iz ovoga proizilazi da je najefikasnije i najbolje u obuci dresera, pokazati način, način primera, pomoću koga budući dreser može videti kako se postavljaju određene radnje koje dovode do brzog uspeha.

Za vreme dresure, dreser mora da ovlada ponašanjem psa. On već u početku razmišlja o načinu i doslednosti svojih dejstava. Sva rešenja koja dreser preduzima u toku dresure, ne smeju imati slučajan karakter, već moraju biti strogo određena.

Vrlo je važno da se određeno rešenje-dejstvo, sprovodi istrajno da bi se od psa dobilo ono što se želi. U toku dresure, dreser treba da izvlači za sebe zaključke o uspehu i greškama, što mu u daljem radu pomaže da koristi ono što je dobro i odstrani nedostatke. Dreser mora poznavati psa, on mora znati da li je on zdrav, uzbuđen, kada se goni itd. On se mora truditi da, po mogućstvu, odstrani neželjene pojave i da koristi ono što pomaže pri dresuri.

Za dresuru je vrlo važna tzv. zainteresovanost psa da ona aktivno reaguje na sva dejstva čoveka (rado ispunjava njegovu komandu, dobro reaguje na različite nadražaje). Ovu zainteresovanost psa za rad, ponekad možemo održavati pomoću određenog režima ishrane, dok se u drugom slučaju ona javlja kao rezultat težnje psa za kontaktom sa čovekom. Ovo treba da bude poseban predmet razmišljanja dresera, koji se mora truditi da primenjuje raznovrsna dejstva u svome radu i da izabira takve metode koje neće umanjiti zainteresovanost psa za rad ili ga umarati.

Svaki dreser mora nastojati da usvoji određen način rada koji će mu obezbeđivati najveći uspeh pri dresuri. Pre svega, on mora da posmatra psa, da uoči sve njegove osobine, da bi uvideo kako pas reaguje na određena dejstva, kako se odnosi prema njemu kao i prema drugim pojavama u njegovoj okolini.

DRESER MORA DA BUDE STRPLJIV, jer bez te osobine ne može da sa uspehom obavlja svoj rad, koji zahteva maksimum strpljenja. Dešava se da prođe dosta vremena u jalovim naporima dok pas ne usvoji određene radnje. Vrlo je važno ne gubiti moral za vreme neuspeha. Žurba i brzopletost lako mogu pokvariti rezultate višednevnog rada.

Važna osobina dresera jeste smelost i ljubav prema psima. Bez ljubavi prema psu, dresura je neinteresantan i površan rad. I obrnuto, strpljiv i pažljiv prilaz psu i želja za praćenjem svakog koraka psa ka uspehu, čini uvek ovaj rad neobično privlačnim i novim.

Kao zaključak može se reći da dresura nije samo zanat već i iskustvo i zahtev za veliku ljubav prema tom poslu.

Jedan od osnovnih uslova koji obezbeđuje uspeh pri dresuri jeste PRAVILAN ODNOS IZMEĐU DRESERA I PSA.

Ovaj uzajamni odnos mora se uspostavljati u toku celokupnog rada pri dresuri, za vreme stvaranja kod psa svih sistema uslovnih refleksa. Naročito u toku opšteg kursa dresure kojim se obezbeđuje stvaranje navika kod psa i njegovo ponašanje potčinjava dresuri.

Pravilan odnos psa prema dreseru karakteriše se dobrom poslušnošću, poverenjem i poverljivim odnosom prema njemu, pri čemu ne sme da postoji nikakva bojazan. PAS SE NE SME PLAŠITI DRESERA.

Pojava straha i plašljivosti psa u odnosu na dresera dolazi kao rezultat nepravilnog odnosa dresera prema psu. Formiranje odnosa između čoveka i psa počinje navikavanjem psa na svoga dresera, a za ovo je potrebno nekoliko dana rada. Za ovo se vreme pas upoznaje sa novim čovekom i kod njega se javljaju novi uslovni refleksi, koji mu služe da se prilagodi osobinama toga čoveka.

Dreser na psa deluje kao složen - kompleksan nadražaj. On na psa pre svega deluje svojim spoljašnjim izgledom: oblikom odeće, rastom, načinom svojih pokreta, glasom, izrazom lica i na kraju individualnim mirisom.

Sve osobine svoga dresera koje njega odvajaju od drugih ljudi, pas dobro i trajno zapamti još u periodu njegovog privikavanja. Naročito veliki značaj za njega ima glas dresera kojim ovaj izdaje komande. Sve osobine njegovog glasa (jačina, visina, ton i boja), pas počinje da lako razlikuje od glasa drugih ljudi. Ukoliko su kod njega formirani i pravilni odnosi prema dreseru, onda će on izvršavati komande koje mu ovaj izdaje svojim glasom.

Pas takođe dobro pamti i tipične pokrete svog dresera. Ako su oni nagli i isprekidani, oni u periodu privikavanja psa izazivaju kod njega odbrambenu reakciju u vidu agresivnosti ili plašljivosti, a to otežava navikavanje psa na dresera.

Veliko značenje pri uspostavljanju prvobitnog kontakta dresera sa psom imaju nadražaji ishrane u vidu davanja hrane ili poslastice. Dreser je dužan da sistematski hrani psa i navikava psa na sebe čime se nepoverenje (odbrambeni refleksi) postepeno pretvaraju u reflekse ishrane i pas stiče poverenje prema dreseru. Pored ovoga, veliki značaj za uspostavljanje pravilnog odnosa psa prema čoveku, imaju i šetnje koje ovaj izvodi sa psom, jer je organizmu za normalno obavljanje svojih funkcija potrebno kretanje. Dok zatvoreno držanje psa u odgajivačnicama i stanovima, ograničava obavljanje ovih potreba psa. Šetnja i igra u izvesnom stepenu nadoknađuje ovaj nedostatak. Za privikavanje na dresera onih pasa koji imaju malu mogućnost kretanja, šetnja i igra imaju ponekad veće značenje nego hranjenje i davanje poslastice.

U toku dresure, značaj dresera za psa postepeno raste. Putem formiranja različitih uslovnih refleksa, dreser sve više učvršćuje poverenje svoga psa prema sebi. Veliko značenje pri tome ima pravilna i blagovremena primena podstičućih nadražaja, kao davanje poslastice, milovanje, pohvala "tako je dobro" itd.

Potrebno je znati da redovni odlazak kod psa, njegovo čišćenje, kupanje, takođe imaju uticaj na uspostavljanje neophodnog kontakta.

Pri dresuri je ponekad potrebno tražiti pomoć od pomoćnika (markiranta). On može imati različitu ulogu.

Pri dresuri psa za čuvanje kuće-dvorišta, uloga pomoćnika sastoji se u tome da pomogne stvaranju kod psa uslovnih aktivno odbrambenih refleksa pri približavanju nepoznatih ljudi. Pas, zavisno od zahteva, treba da laje na njih, ili da upozorava na njihovo približavanje bez lajanja, zatim ih prati i na kraju zadržava. Najsloženija uloga pomoćnika je pri dresuri psa za praćenje traga, odnosno za pronalaženje lica ili na tragu ostavljenog predmeta po mirisu traga.

Dreseru je potrebna saradnja pomoćnika pri navikavanju psa na traganje za čovekom. Pomoću njega se postiže da pas pođe da prati čoveka po mirisu traga. Za pomoćnike treba uzimati one ljude koji su okretni, smeli i istrajni. Vrlo je važno da i pomoćnik bude sposoban i da se već u početku upozna sa osobinama i ponašanjem psa koji se dresira.

Pomoćnika je potrebno po mogućnosti što češće menjati, kako bi se pas privikao na ostale a ne samo na jednog.

Pri dresuri psa za određene namene, pomoćnik igra ulogu drugog dresera. On je dužan da razvija kod psa privrženost sebi koja obezbeđuje stremljenje psa prema njemu i od njega prema dreseru. U ovom slučaju, potrebno je imati stalnog pomoćnika.

U osnovi nervne delatnosti psa leže dva procesa: uzbuđenje i kočenje. Uzbuđenje bilo koje grupe ćelija u kori hemisfera velikog mozga izaziva aktivno dejstvo odgovarajućih organa (dejstvo organa za varenje, kontrakcije mišića itd.). Pas koji trči, ispoljava orjentirnu reakciju. Pas ispunjava ovu ili onu komandu zato što se kod njega uzbude odgovarajuće grupe slušnih, vidnih i pokretnih ćelija.

Kočenje daje sasvim suprotan efekat. Ono prekida refleksno dejstvo, zadržava ga. Procesi kočenja, prema Pavlovu, imaju isto tako važnu ulogu u životu kao i procesi uzbuđenja. Pri dresuri se celi niz refleksa stvara razvojem procesa kočenja u kori velikog mozga psa. Na toj osnovi se formiraju navike kod psa, na primer: da ne ide za vlasnikom već da se dugo zadrži na jednom mestu po komandi "sedi" ili "mesto", da ne laje za vreme stražarske službe, da se ne obazire na sporedne nadražaje itd. Svako stvaranje određene navike zahteva sa druge strane, kočenje mnogih drugih refleksa.

Oba ova procesa - uzbuđenje i kočenje - nalaze se u tesnoj uzajamnoj vezi. Pojava jednog od ovih procesa, uslovljava istovremenu pojavu drugog. Jačina, dubina kočećeg procesa zavisi od intenziteta uzbuđenja i obrnuto. Svako dejstvo psa dešava se pri uzbuđenju jednih ćelija mozga i kočenju drugih. Razlike u tom odnosu mogu biti u jednom slučaju samo u pretežnom razvoju kočećeg procesa a u drugom uzbuđujućeg. Zato se može reći da se dresura sastoji u tome, što čovek svaki put na ovaj ili onaj način podstiče ili koči psa.

Dejstvo na koru velikog mozga specijalno organizovanih nadražaja dovodi do razvoja ovih procesa i do stvaranja potrebnih refleksa.

Da vidimo po kakvom se zakonu i u nervnom sistemu psa ostvaruje uzajamno dejstvo procesa uzbuđenja i kočenja?

Prema učenju Pavlova, oba ova procesa prilikom svoga kretanja po masi mozga potpadaju pod tri osnovna zakona: IRADIJACIJA, KONCENTRACIJA i UZAJAMNA INDUKCIJA.

IRADIJACIJA je širenje iz nekog punkta u mozgu procesa uzbuđenja ili kočenja. Ovo širenje procesa uzbuđenja ili kočenja nestaje kada na psa deluje nadražaj veće jačine. Ova se pojava koristi pri dresuri da bi se izazvala izvesna dejstva kod psa koja su potrebna čoveku. Na primer: da bi dobio (postigao) lavež psa, dreser ga vezuje, miluje ga a zatim odlazi. Po dolasku odnosno odlasku dresera, pas počne da se otima sa povodnika, trči sa jedne na drugu stranu, skače, skiči i počinje lajati. Nagli prekid kontakta ima za psa (koji je navikao na kontakt sa čovekom) jako nadražajno dejstvo i proces uzbuđenja iridira po masi mozga zahvatajući sve nove i nove njegove delove, izazivajući pri tome različita dejstva kod psa ispoljavajući glasnu reakciju pri čemu pas nastoji da zadrži dresera.

KONCENTRACIJOM nazivamo obrnutu pojavu, pri kojoj dolazi do sakupljanja nadražaja koji izazivaju uzbuđenje ili kočenje u strogo određenim grupama ćelija mozga. Tako, nakon nekoliko ponavljanja pas nauči da odaje glas - laje samo na komandu, bez sporednih dejstava.

Nadalje, proučavajući višu nervnu delatnost Pavlov je ustanovio da je pojava uzbuđenja praćena kočenjem drugih delova u kori mozga i obrnuto, pojava ognjišta kočenja praćena je uzbuđenjem ili povećanjem nadraženošću drugih delova kore. Ovakva pojava suprotnih odnosa, naziva se INDUKCIJA.

Opadanje uzbuđenja koje dolazi kao odgovor na pojavu ognjišta višeg uzbuđenja, Pavlov je nazvao negativnom indukcijom. Negativna indukcija se može videti na primer:u kada pas odbije da izvrši komandu čoveka neposredno iza pucnja, koji je proizveden prvi put (na koji pas nije naviknuta) te deluje kao jak zvučni nadražaj na mehanizam negativne indukcije, izazivajući kočenje u grupama nervnih ćelija od kojih zavisi shvatanje komande i izvršavanje potrebnog dejstva.

Pozitivna indukcija je, nasuprot prethodnoj, povišenje uzbuđenosti koje se izaziva pojavom kočećeg procesa. Tako, na primer: posle komande "ne" koja izaziva kočenje neke reakcije, ponekad pas počne brže reagovati na druge komande. Posle jakog nadražaja koji izaziva buđenje aktivno odbrambenih refleksa, pas halapljivije pojede hranu.

Kočenje nije jednako. Pavlov deli kočenje u dve osnovne grupe: pasivno i aktivno.

U grupu pasivnih kočenja spadaju ona kočenja koja se kod pasa javljaju kao odgovor na nadražaje koji deluju tako da se kočenje mora pojaviti u kori mozga psa. Pri pojavi takvih kočenja, gotovo sve zavisi od osobine nadražaja, čije dejstvo pas pasivno prima. Kod toga, veliko značenje ima tip više nervne delatnosti kome pas pripada. Otuda je i razumljiv naziv ovoga kočenja pasivnim ili bezuslovnim.

7.1 OBLICI KOČENJA:

KOČENJE (proces suprotan uzbuđenju koji se ispoljava zaustavljanjem dejstava određenih nervnih centara).

-Spoljašnje kočenje, izaziva privremeno zadržavanje pojave refleksa. Primer: skretanja na postrani nadražaj.

-Granično kočenje, izaziva duže zadržavanje pojave refleksa. Primer: kočenje posle pucnja.

-Iščezavajuće kočenje, izaziva gašenje uslovnih refleksa pri nepotkrepljivanju uslovnih nadražaja bezuslovnima.

-Diferencirajuće kočenje, obezbeđuje proces stvaranja razlike primenom nadražaja pri stvaranju uslovnih refleksa.

-Zakašnjavajuće kočenje, sreće se kod stvaranja produženih uslovnih refleksa. Primer: zadržavanje.

SAN - je opšte kočenje kore velikog mozga, čime se obezbeđuje obnavljanje njegove delatnosti.

Pasivno kočenje je ono kočenje koje se javlja pri dejstvu na psa jakih i vrlo jakih nadražaja, koji u većoj meri draže njegov nervni sistem. Uzbuđenje ćelija povećava njihovu radnu sposobnost. Takva je kočenja Pavlov nazvao OGRANIČENIM. Pojava ovoga graničnog kočenja čuva psa od drugih opasnih po nervni sistem nadražaja i time smanjuje mogućnost pojave smrtnih nadražaja. Otuda dolazi i drugi naziv za ovo kočenje: ODBRAMBENO KOČENJE. Granično kočenje može se produžiti dugo iza prestanka dejstva nadražaja koji ga je izazvao. U dresuri, granično kočenje se kod psa često pojavljuje. Na primer: kod pucanja u neposrednoj blizini, pas u toku nekog vremena ne reaguje na komandu čoveka, odbija da uzme hranu i pokazuje tromost. Sve ove nepoželjne pojave, otežavaju dresuru i kvare psa. Zato je potrebno pucanj izvoditi na većem odstojanju i postepeno ga približavati psu.

Ponekad se granično kočenje kod psa javlja i posle česte primene jakih mehaničkih nadražaja, kao trzaji povodnikom, grub i oštar udarac bičem. Pas u početku počne da otkazuje izvršavanje komandi kada se često upotrebljavaju pomenuti oblici prinude. Zatim, on prestaje da se odaziva na zvučne signale i gestove koji izazivaju kod njega drugo dejstvo (snagom iradijacionog kočenja), postaje trom, dolazi do nepoverenja prema dreseru i straha od njega. Sve nam ovo govori da u toku dresure, dreser mora maksimalno da izbegava primenu jakih prinudnih dejstava i da ih može upotrebiti u krajnjem slučaju, strogo imajući pri tome u vidu tip više nervne delatnosti psa i njegove individualne osobine. Granično se kočenje može pojaviti kod psa i u slučaju kada čovek pred njega postavlja nemoguće zahteve. Na primer: tera je da preskoči suviše visoku prepreku, što dovodi do prenaprezanja nervnog sistema psa i pojave ponekad vrlo postojanih trajnih oblika graničnog kočenja. Takođe se granično kočenje kod psa može pojaviti kada čovek stalno primenjuje prema psu jedno te isto dejstvo. Na primer: ako on u toku jednog zanimanja, psa tera da jednu vežbu izvodi više nego što je to potrebno i moguće.

SVE OVO NAM GOVORI DA U PROCESU DRESURE PASA, NE SMEMO POSTAVLJATI PRETEŠKE ZAHTEVE KOJE ONI NE MOGU IZVRŠITI, KAO I DA RAD SA NJIMA MORA BITI RAZNOVRSTAN I DA SE NA JEDNOM ZANIMANJU IZVODE 2-3 VEŽBE ILI NAVIKE KAO I DA SE UČVRŠĆUJU RANIJE STEČENI SISTEMI USLOVNIH REFLEKSA.

Pored graničnog kočenja, u grupu pasivnih kočenja spada i tzv. SPOLJAŠNJE KOČENJE.

Ovo se kočenje izaziva dejstvom postranih spoljašnjih nadražaja, različite jačine, na nervni sistem psa, za određeno dejstvo. dreser, recimo izdaje komandu, ali pas ne reaguje na nju, već njuši po nekom tragu. U drugom slučaju, životinnju odvraća prisluškivanje različitih zvukova ili gledanje u nove predmete itd. U osnovi ove pojave leži stvaranje novog ognjišta uzbuđenja u kori velikog mozga koje poništava ili oslabljuje potrebnu uslovnu refleksnu delatnost psa.

Kao najčešći uzrok spoljašnjeg kočenja jesu pojave orijentacionih refleksa. Kod većine pasa oni se brzo gase uporedo sa upoznavanjem psa sa spoljnom sredinom. Spoljašnja kočenja koja otežavaju rad sa psom mogu nastati i kao rezultat pojave ognjišta uzbuđenja u kori velikog mozga kao rezultat pojave odbrambenih refleksa. Spoljašnje kočenje koje nastaje na ovaj način, može biti takođe dugotrajno. Naročito često se ova pojava sreće kod pasa koji su nepravilno odgojeni i nisu se blagovremeno oslobodili opreznosti u okolnoj sredini, nisu naviknuti na pojave u spoljnoj sredini. Sa ovakvim psima - štenadima, treba često izvoditi šetnje i to svaki put u, za njega, različitoj (nepoznatoj) sredini, hraniti ih pri pojavi pasivnih odbrambenih refleksa. Kod odraslih pasa (polno zrelih), spoljašnje kočenje se vrlo često javlja kao rezultat ispoljavanja polnih refleksa, posebno se ovo odnosi na mužjake. Kočenje koje se pri tome ispoljava, karakteriše se brzinom, intenzitetom i jačinom. Takvo se kočenje ne može ugasiti. Nadražaje koji izazivaju ovo kočenje, Pavlov je nazvao NEUGASIVIM.

Neophodno je da dreser otkloni sa mesta gde se izvodi obuka, sve nadražaje koji mogu izazvati polne reflekse i omesti dresuru. Za vreme gonjenja kuje, nju treba držati izolovano da miris koji ona tom ptilikom širi, ne bi dopro do psa koji se dresira.

Spoljašnje se kočenje još može pojaviti i u slučaju pojave aktivno odbrambenog refleksa jednog psa prema drugome.

U uslovima grupne dresure, vrlo je važno na vreme prekinuti takve reflekse i samim tim onemogućiti reflekse takve vrste. Pokušaj pasa da se počnu ujedati treba prekinuti komandom "ne", trzajem povodnika i, eventualno, udarcima. U početku, ne treba pse dovoditi jednnog bluzu drugog. To se može kasnije kada se one priviknu jedna na drugu. Spoljašnje kočenje može se pojaviti kod pasa i pod uticajem unutrašnjih nadražaja. Na primer: kod prepunjenosti mokraćne bešike u psa, mogu iščeznuti svi refleksi kretanja koji nemaju veze sa nervnim centrom za mokrenje. Iz ovoga se vidi zašto je važno da se pre početka dresure pas prošeta. Spoljašnjem kočenju nisu podložne sve navike psa u istoj meri. Nedavno stvoreni uslovni refleksi koče se brže od dobro učvršćenih refleksa - trajnih navika. Dakle, što su refleksi kod psa bolje stvoreni i učvršćeni - to on manje obraća pažnju na postrane nadražaje. Iz ovoga proizilazi da sa psom treba raditi u odsustvu sporednih nadražaja a zatim ih treba navikavati i na taj način odstranjivati njihov kočeći uticaj. Podložnost uslovnih refleksa spoljašnjem kočenju zavisi takođe od kontakta dresera sa psom. Od toga sa kolikom jačinom i dejstvom na psa deluju nadražaji od postranih, onda ognjišta uzbuđenja koja nastaju pod uticajem dejstva zvučne komande i gesta dresera, koče ove postrane nadražaje. Pored toga, dreser mora umeti i da se koristi i kočećim uticajem komande "ne", koja se daje kada se kod psa pojavljuje nepoželjno dejstvo. Ovo kasnije za njega postaje uslovno kočenje. Ovu komandu ne treba upotrebljavati samo pri pojavi pasivno odbrambenih refleksa. Isto dejstvo ima i nadražaj koji se javlja ponavljanjem komande odsečnim tonom. U sredstva kojima se upravlja ponašanjem psa u različitim okolnostima spada i mehaničko dejstvo.

Do sada smo govorili o onim oblicima kočenja koji se uglavnom javljaju pod uticajem spoljašnjih uslova na psa i kada se u kori mozga psa odmah pojavljuje kočeći proces, tj. bez neke prethodne obrade.

Za razliku od pasivnog kočenja - bezuslovnog, kod psa može doći i do aktivnog kočenja - uslovnog. Ovo kočenje se stvara postepeno, kao rezultat određenih uslova, isto kao i uslovni refleksi: postepeno se priprema pas da reaguje na date nadražaje određenim načinom - aktivno.

Aktivno kočenje koje se razvija bez podsticaja ovih ili onih refleksa životinje, Pavlov je nazvao IŠČEZAVAJUĆIM.

Za vreme dresure javlja se mnogo različitih, dreseru nepotrebnih, refleksa. Većina od njih koči se brzo, jer dreser ne podstiče psa pri njihovoj pojavi. Recimo, data je komanda "sedi" a pas ne sedne već legne. Dreser neće podstaći ovo dejstvo. Kao rezultat toga, u refleksnom luku dolazi do zaustavljanja ovoga dejstva jer psu ne koristi. Razvija se proces aktivnog kočenja i ono se prestaje pojavljivati.

Ponekad dreser nesvesno stvara uslove za razvijanje aktivnog iščezavajućeg kočenja onde gde to ne bi smeo da radi. Na primer: neiskusni dreser u početku dobije potreban refleks zatim počne da ponavlja komandu ne terajući pri tom psa da vrši potrebne radnje i ne potkrepljujući komandu. U tom slučaju iščezavajuća kočenja počnu se formirati u punktove (u kori velikog mozga) dovodeći do određenih refleksa. Pri tome je dovoljno ostaviti uslovni nadražaj bez podsticaja bezuslovnim samo sedam puta pa da oslabe uslovni refleksi.

Do gašenja uslovnih refleksa može doći i u slučaju ako se praktična zanimanja izvode neuredno, ako su pauze zanimanja duge i ako psa ne treniramo.

DIFERENCIRAJUĆE kočenje, kako mu samo ime kaže, uslovljava da pas razlikuje pojedine pojave: pas razlikuje jednu visinu zvuka od druge, manje ili jače osvetljenje itd.

Pri dresuri putem razvijanja diferencirajućeg kočenja, dreser postiže da pas razlikuje zvučnu komandu od gesta, a time i tačnog izvršavanja pokreta samog psa.

Neophodni uslov za pojavu aktivnog kočenja jeste suprotstavljanje jednih nadražaja drugima. Ovo suprotstavljanje postiže se time što dreser daje istovremeno dva nadražaja, pri jednom podržava psa a pri drugom ne. Na primer: dreser raznese stvari sa različitim mirisima i dovede psa. U slučaju kada pas počne brižljivo da miriše onu stvar koja je za to namenjena, on bodri psa sa "tako je dobro". Međutim, u slučaju kada se pas duže zadržava kod nepotrebnih mirisa, on to ne čini, već, naprotiv, izdaje komandu "ne" i na taj način organizuje kočenje. Tako se kod psa naizmenično javlja na određenim ćelijama uzbuđenje a na drugim kočenje. Pri tome se uzbuđenje u velikoj meri tada pojačava po zakonima o kojima je već bilo reči (diferencijalno), da svaki put pojačava kočenje i obrnuto, proces kočenja se lokalizuje, a samim tim i jačina nadražajnog procesa. Ovo se odnosi i na same pokrete psa. Dreser svaki put podstiče na one pokrete koji u većoj meri odgovaraju njegovoj zamisli, a ne podržava nepotrebne. Kao rezultat toga, pas počinje da razlikuje (diferencira) svoje pokrete, dajući samo jasna dejstva određene forme.

Iz svega rečenog se vidi, kolika je uloga diferencirajućeg kočenja za stvaranje kod psa potrebnih refleksa u toku dresure. Bez ovakvog organizovanja diferencirajućeg kočenja, nemoguće je dobiti ni jednu naviku kod psa. Zato dreser mora da sa posebnom pažnjom prilazi pravljenju plana svoga rada. Ukoliko on podržava dejstva psa koja su netačna, to takođe vodi ka iščezavanju mnogih već stvorenih navika.

Kočenje koje se razvija iza datog nadražaja (kasnije) po Pavlovu se naziva ZAKAŠNJAVAJUĆE.

Pri dresuri, organizacijom ovakvoga kočenja, u kori mozga psa obezbeđuje se stvaranje mnogih navika koje zahtevaju tzv. zadržavanje. Na primer: navika na komandu "stoj". Navika se dugo zadržava u određenim punktovima itd. Dreser dajući takvu komandu, različitim merama navodi psa da je izvrši, u početku manje a kasnije sve više produžava i na kraju dobija da pas ne menja svoj položaj u toku više sekundi i minuta. Pri tome, davanje psu hrane ili podsticanje sve više i više produžava uticaj u početku datog signala. Pavlov je dokazao da ovi uslovi obezbeđuju stvaranje u kori mozga psa kočećeg procesa koji obezbeđuje zadržavanje psa u određenom položaju: sedi, stoj, lezi itd.

Iz iznetoga se vidi da se svaka finoća i jasnoća pokreta psa postiže samo postepenim procesom dresure, pri kojoj se moraju poštovati zakoni razvijanja aktivnih procesa kočenja u kori mozga psa.

Svi nadražaji koje koristimo pri dresuri dele se u četiri osnovne grupe: MEHANIČKI NADRAŽAJI, NADRAŽAJI ISHRANE, ZVUČNE KOMANDE I GESTOVI.

Mehanički nadražaji su: milovanje psa, pritisak ruke na različite delove tela itd. Pomoću mehaničkih nadražaja, dreser daje telu psa potreban položaj. Ovde spada i trzaj povodnika, oštar okovratnik, udar korbačem itd. Takva dejstva imaju veliku nadražajnu moć. U početku oni uvek po mehanizmu bezuslovnih veza izazivaju kod psa samo odbrambeno ponašanje. Kasnije prema nekima od njih pas može težiti. Spajanjem sa nadražajima ishrane, oni postepeno u toku dresure dobijaju snagu podržavajućih dejstava.

Pod nadražajima ishrane podrazumevamo različite načine pokazivanja hrane psu na rastojanju. To je tzv. prirodni nadražaj ishrane koji izaziva (kako je to već rečeno) sve moguće reflekse ishrane. Zatim, primenom u dresuri, dejstva ishrane mogu biti i bezuslovni refleksi i nadražaji. To biva onda kada se psu da da pojede hranu prema kojoj se ustremio.

Bolni mehanički i nadražaji ishrane pojavljuju se ili kao bezuslovni ili kao prirodni uslovni nadražaji. Oni izazivaju kod psa bezuslovne i prirodne reflekse koji nastaju pod uticajem urođenih veza koje postoje u mozgu psa. Kakvo biološko značenje ima za psa primena u toku dresure različitih nadražaja?

Pas koji se dresira pomoću bolnih mehaničkih dejstava će na komandu "mesto" ili odgovarajući gest, zauzeti potrebnu pozu i umiriti se, zato što će, ako to ne uradi, dobiti udar ili trzaj povodnikom. Komande ili gest u tome slučaju, primoravaju ga da to čini, jer time on izbegava bolna mehanička dejstva.

Pas, koga dresiramo pomoću dejstva ishrane, izvršava čoveku potrebnu radnju zato da bi sebi obezbedio hranu. Na taj način pri dresuri, svaki uslovni nadražaj dobija značenje zamenjujućeg ovog ili onog bezuslovnog nadražaja. Jedan isti gest dresera ili njegova usmena komanda, može da bude za jednog psa uslovni nadražaj ishrane a za drugog uslovni mehanički nadražaj. Kako vidimo iz do sada rečenog, to zavisi od dejstava koja se primenjuju u toku dresure. Na osnovu ovih bezuslovnih i prirodnih nadražaja, kretanje čoveka, njegova poza, zvuci koje proizvodi itd. dobijaju ulogu uslovnih nadražaja (u toku dresure), koji počinju da izazivaju kod psa dejstvo koje je potrebno dreseru.

Uslovni nadražaji koji nameru dresera pretvaraju u dejstvo koje je kod psa izazvano odgovarajućim refleksima, nazivamo KOMANDAMA. Komande kojima se pri dresuri služimo mogu biti čujne i vidljive. Zvučna komanda se sastoji iz niza zvučnih nadražaja. Sovjetski naučnik Voronin je dokazao da psi mogu razlikovati samo kvalitete zvuka i na jedne će vršiti određeno dejstvo, dok na druge, ne. Pas ne razume smisao izgovorenih reči, zato komandu koja se sastoji iz određenih zvukova nije moguće zameniti rečima jednakim po smislu. To samo zbunjuje psa i daje neodređeno dejstvo sa njegove strane.

Zvučnu komandu može čovek u svakom slučaju lako da proizvede. Naročiti značaj zvučna komanda ima pri noćnom radu.

Vidne komande se obično izdaju pomoću gestova, koji se čine rukama. U tom slučaju, svako određeno dejstvo dolazi kao odgovor na određeni gest. Na primer: ispružanje ruke prema dole je gest za ležanje, podizanje u laktu savijene ruke je gest za stajanje itd. Gest se koristi za upravljanje psom na većem rastojanju, kao i u uslovima gde ne smemo ili je teško davati zvučnu komandu.

METODI DRESURE. Metod dresure je način dejstva na psa nadražaja određene vrste u cilju dobijanja za dresuru potrebnih refleksa.

2.-HRANOM POSPEŠUJUĆI METOD - o ovom metodu govorimo kada dreser svoj rad zasniva na pospešujućem dejstvu hrane, dok se mehaničko dejstvo relativno retko koristi. Ovaj metod je u praksi prvi primenio i opisao ruski dreser Durov.

3.-KONTRASTNI METOD - prvi ga je opisao pukovnik Nikolajev (1899). Pri ovom metodu koriste se mehanička dejstva uporedo sa hranom pospešujućim i podržavajućim dejstvom: milovanje, blage reči, pohvala "tako je dobro".

4.-METOD PODRAŽAVANJA (IMITIRANJA) - ovim metodom na psa se dejstvuje na taj način što puštamo da pas posmatra rad drugog psa, koji je usavršio određene radnje za koje mi hoćemo dresirati našega psa. U osnovi ove pojave leži mehanizam nadražaja koji su postojali za vreme čoporativnog načina života (atavizam), kao i u periodu kada je mati obučavala svoju štenad.

Razmotrićemo prednosti i nedostatke navedenih metoda na primer:u organizacije uticaja prema svakom od njih sa ciljem da dobijemo jednu istu naviku, recimo "sedi".

Dreser koji radi sa mehaničkim metodom, izgovara komandu i pritiska rukom na zadnji deo sapi psa. Ovo će naterati psa da sedne. Njegovo sedanje treba propratiti glađenjem, milovanjem. Pri pokušaju psa da ustane ili da na drugi način promeni svoj položaj, pritisak se ponavlja sa još većom jačinom. Na taj način obezbeđujemo duže ostajanje psa u tom položaju (zadržavanje). Pri ovom načinu sve radnje izazivamo mehaničkim dejstvom.

Mehanički metod dresure obezbeđuje čvrstinu stvorenih navika i poslušnost u njihovom izvršavanju. To je razumljivo kada se ima u vidu da se sve postiže pomoću jake prinude. Za vreme dresure po mehaničkom metodu, pas se može nalaziti u bilo kom stanju: može biti sita, polugladna i gladna. U ovom pogledu mehanički metod je metod koji zahteva manje uslova od ostalih metoda dresure. Dreseru koji radi sa ovim metodom, moguće je dobiti aktivne i pasivne odbrambene reakcije - reflekse koji su potrebni za čuvanje kuće - dvorišta. Nedostatak ovog metoda je što dreser za psa postaje signal različitih mehaničkih - bolnih dejstava. Ovo na svoj način narušava normalan kontakt između psa i njegovog gospodara, koji je neophodan uslov za stvaranje niza sistema refleksa pri dresuri psa za službu veze, sanitetsku i sl. Mehaničkim metodom nemoguće je dresirati psa sa slabim nervnim sistemom.

Uticaj za obrazovanje navike "sedi", prema hranom pospešujućem metodu, zasniva se na iskorišćavanju raznih nadražaja ishrane. Dreser pokazuje psu poslasticu, nadnosi je iznad glave psa koja zauzima pozu sedenja iz koje može videti hranu. Pri izvođenju ovoga dejstva, svaki put se psu daje hrana, što omogućava stvaranje u mozgu psa veza (signal-sedeća poza-hrana).

Hranom pospešujući metod nema one nedostatke koje je imao mehanički. Dreser, radeći sa psom, za sve vreme ga hrani te se uspostavlja potreban kontakt. Zato se od pasa koje se dresiraju ovim metodom može dobiti mnogo što-šta, što nije moguće dobiti mehaničkim metodom. Samim tim se i uslovni refleksi na ovaj jak nadražaj razvijaju vrlo brzo.

Nedostatak ovog metoda je taj što se pomoću njega ne može dresirati sit pas, jer u tom slučaju on neće raditi potrebne radnje, ili će ih raditi nezainteresovano. Dalji nedostatak je to što dreser primenjujući pretežno pozitivna dejstva prema psu, ne može obezbediti nepokolebljivost u njihovom izvršavanju kada se to od psa zahteva. Ovaj zadnji nedostatak govori da on nema mnogo prednosti.

Dreser koji radi pomoću kontrastnog metoda, sedeći stav izaziva pomoću mehaničkog dejstva, a pošto je dobio željeni stav, on daje psu poslasticu, tj. deluje na psa bezuslovnim nadražajem ishrane.

Korišćenje pospešivanja hranom često puta čini nepotrebnim primenu mehaničkih dejstava koja imaju za cilj sprečavanje skakanja psa i drugih pokušaja da izmeni stav, jer ne pospešujući ih oni iščezavaju sami po sebi jer ne koriste psu.

Kontrastni metod dresure sjedinjuje u sebi pozitivne strane mehaničkog i hranom podstičućeg metoda dresure. Na ovaj način navike se brže stvaraju nego samo mehaničkim metodom. Njihovo stvaranje ide vrlo brzo, a zato što pas dobija poslasticu, navike su vrlo čvrste. Kontrastni metod ne remeti kontakt između psa i čoveka.

Podražavajući - imitirajući metod koristi se samo kao pomoćni. On se sastoji u tome što čovek na očigled psa dovodi drugog psa koji izvodi neku radnju. Pas koga dresiramo gledanjem i sam počinje da proizvodi određene reflekse. Tako na primer: kada jedan pas prati krivca, to odmah izaziva i drugog psa na praćenje kod kojeg se oblik dejstva prvoga psa javlja kao prirodni uslovni nadražaj za određeni refleks.

Do sada smo govorili da se pojedine navike, mogu dobiti primenom različitih metoda. Međutim, pojedine se navike mogu dobiti samo pomoću određenog metoda. Na primer: navika kod psa za prekid nepoželjnog dejstva na komandu "ne", može se dobiti samo pomoću mehaničkog dejstva. Složeni sistemi uslovno refleksnih veza za sanitetsku i minotragačku službu, mogu se stvoriti samo pomoću hrane kao pospešujućeg metoda. Imitirajućim metodom najbolje se postiže odavanje glasa (lajanje), savlađivanje prepreka i praćenje (traganje). Kontrastni metod se uspešno primenjuje prilikom stvaranja različitih navika iz opšteg kursa dresure.

Sve pozitivne osobine kontrastnog metoda, čine da se on široko primenjuje u dresuri službenih pasa. U sadašnje vreme on se preporučuje kao najbolji.

U svakom konkretnom slučaju dresura po ovom ili onom metodu, ostvaruje se pomoću uticaja. Pri izboru metoda dresure, dreser treba da zna i ume da primeni uticaje kojima se pri radu određenom metodom stvaraju potrebne navike.

UTICAJI. To su određeni sistemi konkretnih dejstava dresera na psa, koje on primenjuje sa ciljem ostvarenja određenih navika. Tako, na primer: uticaj pomoću koga se stvara navika "donošenja predmeta" sastoji se iz sledećih dejstava: najpre dolaze dejstva koja izazivaju kod psa reflekse shvatanja, a sastoje se u tome što dreser uzima u desnu ruku predmet koji se aportira, pa ga podnosi ispred nosa psa kao i igri. Za to vreme povremeno govori "aport" - uslovni zvučni nadražaj. Ukoliko pas shvati predmet, podržava se rečima "tako je dobro" i davanjem poslastice. Nakon toga, dolaze dejstva dresera koja imaju za cilj da kod psa pobude stvaranje refleksa hvatanja - držanja shvaćenog predmeta. Da bi to postigao, on polako vuče ka sebi predmet za aport koji drži pas i tako se povlači 10-15 koraka. Ova dejstva nateraju psa da se kreće sa stisnutim predmetom u zubima. Zatim dreser prilazi na jedan korak od psa i daje komandu "daj" i uzima predmet od psa itd. Sva se ova dejstva ponavljaju po nekoliko puta i zajedno sačinjavaju određeni uticaj za stvaranje refleksa koji se zove - donošenje predmeta.

Razni uticaji sastoje se uvek iz raznih ali strogo određenih dejstava. Uticaji pomoću kojih se stvaraju navike kod psa, vrše se radom čoveka uz pomoć drugih dejstava. Životinju dresiramo da savlada prepreke pomoću trećih, takođe strogo određenih sistema nadražaja, koji su u skladu sa određenim uticajem itd.

Svi konkretni uticaji u granicama jednoga metoda, predstavljaju iskorišćavanje nadražaja određene vrste koji su karakteristični za određen metod dresure: kontrastni, mehanički, podstičući. Uticaji kontrastnog metoda sastoje se iz primene prema psu ishrane i mehaničkih dejstava, uticaji podstičućeg metoda - iz primene dejstava ishrane itd.

Složeni sistemi uslovnih refleksa za svoje formiranje trebaju doslednu primenu niza uticaja. Svaki naredni uticaj može biti primenjen samo u slučaju kada su kod psa pomoću prethodnih uticaja stvorene navike na osnovu kojih se može dobiti nova navika - složena navika.

Tako, na primer: pri dresuri pasa za vučnu službu, dreser treba da pred sebe postavi kao cilj da pomoću određenih nadražaja prisili pse koji su upregnuti da ravnomerno trče i ne ometaju jedan drugoga. Zatim je njegov zadatak, da dresira pse da vuku saonice bez čoveka i sa čovekom. Nakon toga, dolazi rad na formiranju navika za okretanje saonica - pravac na komandu pravo, levo, desno itd. Ovakav princip dresure poznat je pod nazivom "ići od prostog prema složenom".

Prema pojedinim nadražajima, rad sa psom delimo na određene periode. Na primer: rad za stvaranje navike kod složene službe kao što je "pronalaženje stvari" - "traganje", formira se kroz više perioda. U prvom periodu je cilj dresure da stvori naviku - refleks uzimanja stvari koje imaju miris vlasnika, vodiča. U drugom periodu, dreser primenjuje druge uticaje i stvara kod psa naviku da iz više stvari različitog mirisa, izabere stvar sa mirisom određenog čoveka. Mnoge prethodne navike nakon dresure gube svoje značenje jer su uticaji kojima se stvaraju takve navike, sporedni.

Neki uticaji koji se organizuju sa ciljem stvaranja određenih radnji, imaju samostalno značenje. Na ove se uticaje odnose sledeći uticaji: rezultat kojih su navika sedenja na komandu, dolazak dreseru, prekidanje nekog dejstva na komandu "ne" itd.

Iznećemo redosled dejstava pomoću kojih se pri dresuri formiraju određene navike i odgovarajuće promene u refleksnoj delatnosti psa. Ove se faze mogu videti na sledećoj šemi:

Kada se pristupa stvaranju bilo koje navike, dreser treba pre svega da natera psa da ovaj izvrši određenu radnju kako bi dobio potreban uslovni refleks. Ovo je prvi zadatak koji se postavlja dreseru u toku rada, jer dobiti prvu željenu radnju jeste važan zadatak dresera.

Treba znati izabrati one nadražaje na koje će pas, odgovarajuće reagujući na njih, dati čoveku potrebnu radnju. Na koji način dreser primenjuje svoja dejstva za ostvarenje ovoga zadatka? U početku, da bi naterali psa da ispuni prvo potrebno dejstvo, koristimo bezuslovne i prirodne uslovne nadražaje.

Pas počinje da izvršava radnje lezi, puzi, skači itd, zato što dreser primenjuje prema njemu bezuslovne mehaničke nadražaje, tj. na određen način pritišće na telo psa, priteže ga, cima povodnikom itd. Traganje psa za "krivcem", dolazi kao rezultat bezuslovnog refleksa (praćenja) kod psa da prati čoveka koji se udaljava. Navika za aport stvara se na taj način što čovek vuče predmet ka sebi, čime se takođe pobuđuje bezuslovni refleks psa da hvata predmet.

Prirodni nadražaji koriste se za dobijanje početnih radnji pri dresuri. Na primer: prilaženje psa vlasniku, - psa mamimo pomoću poslastice. Lajanje se izaziva tako što nakon igre sa privezanim psom, dreser počne da se udaljava od njega čime se kod psa pobuđuje prirodni zvučni refleks lajanja.

U nekim slučajevima, da bi prisilili psa na potrebno kretanje, u prvom stadijumu će biti zadatak da se koriste stečeni uslovni nadražaji koji su stvoreni ranijim radom. To se dešava kada se nove navike obrazuju na osnovu već stvorenih sistema uslovnih refleksa. Tako na primer: stvaranje navike "pretraživanje terena" počinje time što se u početku koristi navika donošenja predmeta po komandi "aport". Uz ovu komandu čovek prisiljava psa da u situaciji gde su razbacani razni predmeti, ide po određenom tragu, da aktivno njuši i donese određeni predmet.

Prirodna, bezuslovna i stečena svojstva čoveka, nadražaji koji se primenjuju na psa, pobuđuju u njegovom mozgu ćelije od kojih se nadražaj (po urođenim ili stečenim vezama) dalje premešta na ćelije u oblasti za kretanje, koja upravlja kretanjima koja su potrebna čoveku.

Dejstva koja dreser izvodi u samom početku su uslovni zvučni nadražaji koji zatim moraju postati komande. Dreser izdaje komandu "napred" a onda odmah iza toga počne gurati psa. Pre ležanja daje se komanda "mesto" itd. Odgovarajući uslovni nadražaji "komande" ponavljaju se svaki put pre pojave dejstva psa, koje je potrebno čoveku, na koji se način pobuđuju ćelije slušne oblasti mozga psa. Odmah posle toga izvršava se određeno dejstvo koje pobuđuje ćelije u oblasti za kretanje (guranje psa). Tako se javljaju dva ognjišta uzbuđenja. Nadražaj jednog ognjišta prethodi nadražaju drugog. Ponavljanjem među njima se obrazuje veza i onda uzbuđenje slušne ćelije počne izazivati nadražaj u ćelijama za kretanje a samim tim i izvođenje potrebnog dejstva samo na komandu.

Pošto pas izvrši određeno kretanje, dreser uvek iza toga daje psu poslasticu. Ulogu potpomažućih sredstava, pored hrane, može imati i pritisak ruke, trzaj povodnika itd. Oni koče suvišne reflekse kod psa a samim tim bude one koji su potrebni čoveku. Bez ovih potpomažućih sredstava (hrana, pritisak ruke itd.), nemoguće je učvrstiti uslovne reflekse.

Jednovremena primena pri stvaranju refleksa, sa jedne strane podstičućih (potpomažućih) dejstava a sa druge strane kočenja nepotrebnih dejstava, stvaraju uslove za početak razvoja diferencirajućeg kočenja u mozgu psa. Kao rezultat toga, pas počinje razlikovati komande i izvršavati određene radnje.

Sad je dreser dužan da definitivno izgradi utvrđeni refleks i pretvori ga u naviku koja mu je potrebna i koja će odgovarati svim uslovima, što predstavlja njegov drugi zadatak.

Koje su karakteristike dejstava koje dreser primenjuje u određenim fazama dresure.

Da bi dreser prethodno dobivene reflekse pretvorio u navike, mora ih više puta izazvati i posle dobijanja određene reakcije, treba da proizvodi i podržavajuća dejstva. Uloga ovih dopunskih nadražaja svodi se na usavršavanje određene navike. Kao rezultat ovoga, potrebna radnja dobija savršeniju formu.

Dopunska dejstva dresera mogu biti dvojako usmerena. Ili na podržavanje potrebnih dejstava ili na kočenje suvišnih refleksa. Primer: Kada kod psa izgrađujemo naviku puzanja, pokušaj da se podigne, koči se pritiskom na kičmu, trzajem povodnika na dole i komandom "puzi" koju izdajemo sa zastrašujućim tonom. Ovim dopunskim dejstvima, postiže se da nakon izvesnog vremena, pas puzi samo na komandu. Sjedinjavanjem ovih dejstava, dobija se potreban efekat i postiže da pas nakon izvesnog vremena puzi bez odmora 20-25 metara.

Fiziološka karakteristika nadražaja, koje pri tome koristimo, mora se menjati uporedo sa povećanjem potreba čoveka. Dopunska se dejstva obično koriste samo u početku stvaranja neke navike, a zatim radnju dobijamo samo na komandu. Pri izdavanju komande, veliki značaj ima intonacija - visina glasa. Razlikujemo tri oblika komandi prema intonaciji: podstičuća, obična i preteća. Obična komanda treba da bude odsečna, glasna i zapovedna. Preteća intonacija oštra, stroga sa povišenim tonom. Ova intonacija pojačava dejstvo zvučne komande na psa. Ako pas ne ispunjava običnu komandu, onda se ova ponavlja uz povišenu intonaciju - preteću. Ponavljanje komande pretećom intonacijom, sprovodi se uz dejstvo mehaničkog bezuslovnog nadražaja: trzaj, pritisak ruke, udarac...

Kada pas u procesu dresure počne da proizvodi određene radnje, onda se bezuslovni prirodni nadražaji (mehanička dejstva) iskorišćavaju za stvaranje višeg stepena određene navike. Pri radu sa komandom "mesto", mehanička se dejstva mogu ponovo primeniti u momentu kada dreser od psa zahteva dugo zadržavanje u toj pozi. Ova se dejstva koriste i onda kada pas u toku rada počne da vrši dejstva u jako oslabljenoj formi (kada oslabe refleksi). Primer: Na komandu "k-nozi", pas se vuče u noge čoveka. Tada dreser dejstvuje na njega trzajem povodnika.

Kvalitetna osnovna podstičuća dejstva koja se koriste pri radu jesu nadražaji ishrane, milovanje i izgovaranje reči "tako je dobro". Pri radu se njihov uzajamni odnos menja. U početku se češće koriste bezuslovni prirodni podstičući nadražaji koji imaju najjači uticaj a kasnije se oni zamenjuju uslovnim oblicima podržavanja koji imaju nešto slabije dejstvo kao milovanje, reči "tako je dobro" itd.

Tokom rada menja se i frekvenca - učestalost podržavanja. Postepeno dreser sve ređe podržava psa, tako da ga podstiče samo kada on treba da otpočne sa izvršavanjem neke radnje.

U kori mozga psa, produžava se razvoj diferencirajućeg kočenja. Podrška pomoću podsticaja pravilnog izvršavanja radnji po komandi i nepodržavanja nepotrebnih dejstava, uslovljava da na kraju pas prestaje da radi nepotrebno dejstvo i počinje jasno da razlikuje komande. U odgovoru na jedan nadražaj - komandu, on ide prema dreseru, na drugu on leže, na treću on donosi aportivni predmet itd. Svako dejstvo koje pas pri tome proizvodi, odgovara zahtevu koji je postavljen od strane čoveka.

Treći zadatak koji proizilazi u toku rada - dresure, jeste učvršćenje određene navike. U toku rešavanja ovog zadatka, dreser postiže čvrstinu dobijenih radnji kao i poslušnosti pri njihovom izvršavanju pri različitim uslovima spoljašnje sredine. Učvršćenje pojedinih sistema refleksa postiže se putem mnogih ponavljanja radnji. Nadražaji koji u ovoj fazi izazivaju određene radnje, jesu uslovni nadražaji i to samo zvučne i vidne komande. Od podstičućih nadražaja koji se u ovoj fazi koriste jeste izgovaranje "tako je dobro" u laskavoj intonaciji i milovanje, dok se poslastica retko upotrebljava. Bezuslovni mehanički nadražaji koriste se samo u slučaju kada pas i pored toga što je kod njega stvoren određeni refleks, ne daje na komandu određenu radnju. U ovom slučaju, dreser primenjuje oštrije forme nadražaja: pritisak, udar itd.

Sigurnost u ispunjavanju kod psa stvorenih refleksa, postiže se na taj način što ih čovek izvodi u sve složenijim situacijama. Primer: dreser pri radu sa trkačkim psom, da bi ovo postigao, odnosno da mu pas ne bi reagovao na postrane nadražaje - mirise, u početku ovo izvodi u polju, zatim na putu, slabo naseljenom mestu i na kraju u gradu. Pas se u ovim prilikama susreće svaki put sa novim nadražajima (neobičnim) i navikava se da na njih ne reaguje. Dreser, pri učvršćivanju navike psa da preskače prepreke, postavlja pred njega prepreke različite po svom obliku, visini i mestu. Primer: različiti kanali, živa ograda, visok i širok zid itd. Na ovaj način osposobljavamo psa za rad u različitim uslovima. Pomoću svojih čula, pas ocenjuje oblik i visinu predmeta i reaguje već prema tome kakvi su oni.

Nadražaji koje čovek primenjuje sa ciljem da bi u različitim uslovima postigao sigurnost u izvršavanju određenih radnji, jesu stečeni uslovni nadražaji - komande i podržavajuća dejstva. U slučaju kada pas ne obraća pažnju na komandu, ne izvršava određeno dejstvo i posle izdavanja komande u zastrašujućem tonu, dreser primenjuje bezuslovne mehaničke nadražaje - prinudu.

Fiziološka suština pojave koja određuje rad mozga psa za vreme učvršćivanja navike, svodi se na učvršćenje privremenih veza koje su se formirale za vreme njenog stvaranja. Drugo, kao rezultat susreta psa sa novim nadražajima, na primer: sa vrlo visokom barijerom, ognjišta uzbuđenja pokretima dobijaju sposobnost promene koje odgovaraju ovim nadražajima, dolazi do pregrupisavanja uzbuđenja određenih nervnih ćelija, dopunski se nadražuju ćelije koje osiguravaju veću snagu skoka (što omogućava savlađivanje ovakve barijere) i obrnuto, koče se ćelije koje su se ranije uzbudile. One osiguravaju snalaženje psa u novim uslovima.

1.-Pri stvaranju dobre navike pred dreserom stoje tri zadatka: Naterati psa da prvi put proizvede čoveku potrebno dejstvo. Usavršiti njeno dejstvo - načiniti da dejstvo potpuno odgovara zamisli dresera i, na kraju, učvrstiti ga.

2.-Prema određenom zadatku, dreser prema psu primenjuje na određeni način pojedine sisteme dejstva, te se može govoriti o određenim fazama u toku dresure. Prelaskom iz jednog u drugi stadijum (fazu), postepeno i uporedno se prelazi od bezuslovnih prema uslovnim formama dejstva. Za vreme učvršćivanja (poslednja faza) potrebno dejstvo se kod psa izaziva komandom, a komanda se pospešuje podržavanjem rečima "tako je dobro" i milovanjem.

3.-Osnovni fiziološki proces koji proističe u toku dresure jeste diferencirajuće kočenje. Pomoću njega se potrebna dejstva psa čine jasno određenim reakcijama, koje proističu kao odgovor na strogo određene komande.

Različiti psi nejednako podležu dresuri. Jedni psi brže usvajaju pojedine navike, drugi sporije, ali su kod njih čvršći već stvoreni sistemi refleksa. Susreću se takođe i takvi psi koji teško podležu dresuri i loše izvršavaju radnje. Dreser koji ima lošu teorijsku podlogu to objašnjava različitom psihičkom nadarenošću psa, te ih deli na pametne i glupe, vredne i lenje, dobroćudne i tvrdoglave. Ovakav način upoređivanja psa sa čovekom ne može sakriti različite propuste koji nastaju u toku dresure. Stvarno objašnjenje ove pojave prvi je dao I.P. Pavlov svojom teorijom o tipovima više nervne delatnosti.

Pavlov je svojim mnogobrojnim opitima dokazao da su razlike u ponašanju psa uslovljene pre svega određenim kombinacijama osnovnih osobina procesa uzbuđenja i kočenja. Ta svojstva su:

Na osnovu razlika u karakteru svojstava, prema Pavlovu, psi se u osnovi dele po tipovima njihovih viših nervnih delatnosti.

Pod jačinom nervnih procesa treba shvatiti napregnutost aktivnosti koju mogu izdržati nervne ćelije za vreme njihovog uzbuđenja ili kočenja. Kao izraz jačine procesa uzbuđenja jeste istrajnost tog procesa pri dejstvu na nervni sistem psa nadražaja veće jačine. To se može videti iz ponašanja psa u slučaju prenaprezanja njegovog nervnog sistema u procesu dresure ili praktičnog korišćenja psa. Kada kod psa kao rezultat dejstva jakog nadražaja (navikavanja na pucanj) lako dođe do graničnog kočenja, to znači da su slabi procesi uzbuđenja. Ako takvog psa teramo da više puta ponavlja jednu te istu radnju, biće potrebno veće naprezanje njegove nervne delatnosti i kod njega će se pojaviti granično kočenje, dolaziće do mlitavosti, bezvoljnog stanja i pas počinje otkazivati da izvrši određenu radnju - naviku. Da bi odredili jačinu procesa uzbuđenja, možemo se koristiti i postepenim povišenjem uzbuđenja pomoću hrane. Psa možemo hraniti 1-2 dana. Slabljenje pri tome uslovnih refleksa koji se učvršćuju ishranom - poslasticom, govori o slabosti procesa uzbuđivanja i obrnuto. Ako je proces uzbuđivanja dovoljno jak, uslovni refleksi će se javljati u punoj formi.

Jačinu kočećeg refleksa - procesa, takođe određujemo naprezanjem istoga. Naprezanje procesa kočenja najbolje se manifestuje pri različitim zadržavanjima. Psa sa slabim procesom kočenja teško je dresirati, jer se već stvoreno zadržavanje lako kida, ukoliko ga želimo duže zadržati u određenom položaju (sedenje, ležanje), nego što je on navikao.

Kod psa sa slabo razvijenim procesom kočenja, teško se stvaraju one navike koje zahtevaju visok nivo diferencirajućeg kočenja. Kao indikator razvijenosti procesa kočenja jeste brzina i tačnost kojom pas radi pri izboru stvari ili po tragu. Pas sa slabo razvijenim procesima kočenja, sporo i teško pravi razliku između nadražaja (mirisa).

Pod pokretljivošću procesa uzbuđenja i kočenja podrazumevamo brzinu i lakoću izmene jednog procesa sa drugim.

Indikator dobre pokretljivosti nervnih procesa jeste brzinaprelaska psa iz stanja mirovanja na izvršavanje potrebnog dejstva po komandi dresera i obrnuto - zadržavanje u novopostavljeni položaj. U prilog ovome ide i brzina psa pri izvršavanju dejstava suprotnog značenja, na primer: na komandu "ovamo" i "ne".

Kao rezultat međusobnog odnosa napred opisanih osobina nervnog sistema i mogućih kombinacija među njima, proističu različiti tipovi više nervne delatnosti.

Psi uzbudljivog tipa poseduju jake procese uzbuđenja a slabije procese kočenja. Ravnoteža među njima nedostaje. Proces uzbuđenja preovladava. Psi ovog tipa su vrlo pokretni - aktivni. Merenjem ovih pokreta kod psa pomoću štoperice, vidi se da oni za kratko vreme proizvode veliki broj pokreta. Neki od njih naprave za 2 minuta 360 pokreta, iako se u ovaj tip ubrajaju oni koji za 2 minuta naprave više od 100 pokreta.

Kod pasa uzbudljivog tipa brzo se obrazuju pozitivni refleksi. Kočenje se, naprotiv, stvara vrlo teško. Takvi psi brzo usvajaju komande vezane za ispunjenje bilo kakvih dejstava koja zahtevaju uzbuđenje nervnog sistema, a slabo ona dejstva u čijoj osnovi leže procesi kočenja. (Zahtev dresera za ostajanjem u određenom položaju).

Diferencirajuće kočenje kod pasa ovog tipa stvara se vrlo teško. U prvom periodu dresure, ovi psi često mešaju značenje različitih komandi (na primer: "puzi" sa "mesto" ili "stoj"). Naročito teško podležu dresuri za službu: tragačku, stražarsku,minotragačku, koje zahtevaju dobro i jasno diferenciranje. Međutim, za službe koje ne zahtevaju jasno diferenciranje (čuvarska i služba veze), psi ovog tipa su dosta pogodni i ovo treba imati u vidu pri izboru pasa za pojedine službe.

I kod ovog tipa pasa, u toku dresure može se postići izvestan stepen kočećeg procesa. Jačina procesa kočenja postiže se stalnom i sistematskom vežbom i ponavljanjem. Potrebno je postepeno akumulirati procese kočenja. Primer: zadržavanje za mesto počinje sa 3-5 sekundi i postepeno se povećava do nekoliko minuta. Ovo važi i za formiranje ostalih navika. Rad sa takvim psom pri izboru stvari, ne treba u početku vršiti više od jedanput, a zatim treba postepeno povećavati njihov broj.

Živahan tip psa ima po jačini jednake procese uzbuđenja i kočenja. Oni su u stanju međusobne ravnoteže i veće pokretljivosti pri zameni jednoga procesa drugim. Kod njih se brzo i lako razvijaju najrazličitiji uslovni refleksi u onoj meri koja je potrebna za formiranje dobrog diferencirajućeg kočenja. Ova brza smena procesa uzbuđenja i kočenja predstavlja njihovu posebnu karakteristiku, tako da psi ovog tipa najlakše podležu dresuri. Navike se kod njih dobro učvršćuju. Oni su uvek aktivni u radu.

Psi mirnoga tipa - flegmatični, sa jedne strane imaju, isto kao i prethodni, međusobno uravnotežene procese uzbuđenja i kočenja. Jedina razlika između pasa ovoga tipa i prethodnog jeste u tome što su procesi uzbuđenja i kočenja u nervnom sistemu ovih pasa slabo promenljivi (jedan nervni proces sporo se zamenjuje drugim i obratno).

Psi ovog tipa karakterišu se slabom pokretnom aktivnošću i nazivaju se lenjim - tromim. Pri merenju štopericom daju za 2 minuta samo 20-30 pokreta. Kako pozitivni, tako i negativni uslovni refleksi kod njih se sporo stvaraju, no kada se već stvore, postižu dobru čvrstinu - stabilni su. Takvi psi su sigurne u radu i izdržljive. Diferencirajuće kočenje kod njih se razvija sporo, no ne dostiže uvek najveću čvrstinu. Ovo je razlog da je pri dresuri ovog tipa, kao i nervoznog, potrebno imati veću upornost i strpljenje. Pošto se kod ovih pasa sporo smenjuju procesi uzbuđenja i kočenja, to u radu sa njima pri dresuri ne treba brzo prelaziti sa jednog na drugo dejstvo. Pri tome, komande treba izdavati tako da između njih i radnje koju pas treba da izvrši postoji jedan kraći vremenski period. Ubrzanje pri izdavanju komandi za ispunjenje različitih radnji moguće je samo nakon što su stvoreni čvrsti uslovni refleksi. Teškoća za zadržavanje pasa ovoga tipa u razne položaje ne postoji.

Psi ovog tipa dobro primaju dejstva jakih mehaničkih nadražaja, zato ih pri njihovoj dresuri možemo koristiti, odnosno mehanički metod dresure. No, i kod ovih pasa za formiranje izvesnih navika ostaje kao najbolji kontrastni metod dresure.

Psi lošega tipa - melanholični, karakterišu se slabošću oba nervna procesa - i uzbuđenja i kočenja. Oni ne podnose veća naprezanja u nervnoj delatnosti i ona se lako narušava. Među psima koji spadaju u ovaj tip, nađu se ponekad i psa sa relativno promenljivim procesima uzbuđenja i kočenja. Kod tih pasa razvijeno diferencirajuće kočenje daje ponekad dosta jasne i uravnotežene reflekse koji mogu biti istrajni.

U drugoj grupi pasa lošeg tipa, slabosti se ogledaju u slaboj pokretljivosti oba ova nervna procesa. Uslovni refleksi kod tih pasa se teško stvaraju, a diferencirajuće kočenje obrazuje se teško i nedovoljno. Stvoreni refleksi su nestabilni. Potrebno je naglasiti da se psi lošeg tipa karakterišu vrlo razvijenim pasivno-odbrambenim reakcijama. Loš tip pasa je nepodesan za dresuru i iskorišćavanje. Ovo je razlog da ovakvi psi ne treba uzimati za dresuru, već ih blagovremeno otkrivati i odstranjivati.

Kako je poznato, ponekad se međusobni odnos procesa uzbuđenja i kočenja može narušiti patološki. Međutim, nervoze su rezultat narušavanja nervne delatnosti psa bez nekih vidljivih oštećenja nervnog sistema. Spoljna manifestacija nervoza u ponašanju karakteriše se kod različitih pasa različitim znacima. Jedni psi pri stanju nervoze pokazuju povišenu uzbuđenost - nadraženost nervnog sistema, prekidaju staloženost i loše diferenciraju nadražaje. Oni lako prelaze u agresivno stanje, čak i u odnosu na svog dresera.

Drugi psi, nasuprot njima, prelaze u potišteno stanje, postaju bojažljivi i nepoverljivi. Povišena intonacija glasa ili oštar uzvik dresera odmah izaziva kod ovih pasa stanje kočenja.

Kod trećih pasa, u slučaju nervoze pojavljuje se veća sklonost ka nepokretljivosti i sanjivosti. Oni postaju slabo prijemljivi za komandu i druga dejstva dresera.

Nervoza se može pojaviti kod psa i kao rezultat prenapregnutog nervnog sistema. Prenaprezanje nervnog sistema često nastaje pri dejstvu na nervni sistem psa vrlo jakih nadražaja. Na primer: jaki zvučni nadražaji - pucanj, eksplozija, ukoliko pas prethodno nije naviknut na njih. Ono se može javiti i pri zloupotrebi prinude.

Prenaprezanje procesa kočenja pojavljuje se pri teškom i strogom diferenciranju. Na primer: ako psa teramo da više puta bira stvar između većeg broja stvari sa sličnim mirisom ili ako pri radu po tragu susreće veliki broj unakrsnih tragova.

Nervoze mogu takođe da dođu u i pri nagloj smeni procesa uzbuđenja i kočenja. Dreser komanduje da pas traži i uhvati "krivca", a kada ga uhvati, zahteva od njega da ga mirno čuva. Ovo može doći i pri brzoj smeni jakog kočećeg nadražaja "ne", sa ne manje jakim uzbuđujućim nadražajem "ovamo", pri čemu dolazi do sudaranja procesa kočenja i uzbuđenja. Nervni sistem psa nedovoljno pripremljen za ovo, može odgovoriti na ove uslove prekidom svoje delatnosti. Uz prisustvo jake nervoze u ponašanju kod psa može ponekad doći do savršeno nerazumljivih dejstava. Pas na primer: počne ispoljavati određeni refleks, izbegavati ljude koji su obučeni u specijalna odela, ne boji se muškaraca a boji se deteta ili žena itd. Počinje da napada pse određenih rasa i dr. Pavlov smatra da je manifestacija nervoza često vezana za jake utiske. (Nervne traume koje je pas preživeo mnogo ranije, pre manifestacije nervoze). Odrastao i veliki pas počinje da se boji malog psa, a ponaša se ravnodušno prema velikom zato što ga je u prošlosti ugrizao mali pas. Kod nekih pasa nervoze se ispoljavaju često dok se kod drugih teško mogu dobiti, čak i u eksperimentalnoj sredini. Pavlov je dokazao da pojava nervoza zavisi od toga kome tipu viših nervnih delatnosti pripada određeni pas. Lako dolaze i duže se zadržavaju nervoze kod pasa krajnjih tipova (uzbudljivog i lošeg). Otporni prema nervozama su psi uravnoteženog tipa. Izlečenje nervoza može se postići privremenim prekomandovanjem zanimanja sa psom. Nekada je potrebno promeniti dresera, izmeniti uslove i mesto zanimanja ili koristiti terapiju: kofein i brom.

U procesu dresure, dreser može učiniti različita pogrešna dejstva, što otežava rad sa psom i umanjuje njenu vrednost. U daljem to predstavlja smetnju za rad psa.

2.Greške koje se javljaju pri nepravilnom korišćenju potkrepljujućih dejstava,

Osnovni uzrok svih ovih grešaka leži u slaboj teoretskoj pripremi dresera, kao i u njegovom neznanju da naučno analizira proces dresure i izvodi iz njega zaključke koji su neophodni za dalji rad.

Mnogi dreseri precenjuju sposobnost pasa i ignorišu kvalitativne razlike između više nervne delatnosti psa i čoveka. Oni upoređuju psa sa čovekom, pripisujući mu sposobnost da shvata i razume čovekovu reč, te da se svesno odnosi prema svojim dejstvima i dejstvima dresera.

Drugi dreseri imaju određen nivo potrebnog znanja, no ne umeju ga uvek iskoristiti. Ovo takođe izaziva greške. Rad se često zasniva bez uzimanja u obzir individualnih osobina pasa, nepravilno se vrši izbor metoda rada itd.

A) Greške usled nepravilnog korišćenja komandi. Dreser uporedo sa strogo određenim komandama kojima deluje na psa da izvrši ovo ili ono dejstvo, preti mu za neispunjenje istoga. Ovo uzbuđuje psa i izaziva kod nje pojavu nekih orijentirnih refleksa koji kočeće deluju na potrebnu refleksnu delatnost psa. Često se greške javljaju i usled nedozvoljenog spajanja dveju različitih komandi. Na primer: ponekad dreser umesto da izdaje jasnu komandu "daj" (zbog shvatanja po kome psa upoređuju sa čovekom), komanduje "daj aport" na koji se način narušava pojava potrebnog refleksa. Ovo nastaje zato što komanda "aport" za psa predstavlja nadražaj refleksa hvatanja i držanja aportiranog predmeta u svojoj čeljusti, a komanda "daj", obrnuto, predstavlja uslovni nadražaj za njegovo negodovanje dreseru.

Komanda od samog početka dresure mora uvek da prethodi pojavi potrebnog refleksa i izdaje se ranije da bi podstakla psa. U protivnom slučaju, jako je otežano stvaranje uslovnih refleksa. Na primer: ako pri kretanju pas ide u noge dreseru, a ovaj vrši trzaj povodnikom pre no što izda komandu "k nozi", uslovni refleks se ne stvara na ovu komandu. Ukoliko pri pozivu psa damo gest posle komande "ovamo", on dugo neće postati signal za dolazak dreseru itd.

Vrlo često dreseri potcenjuju ulogu intonacije pri izdavanju komandi. Međutim, znamo da intonacija glasa može biti jak pomoćni nadražaj u dresuri, ako se komanda ponovi u pooštrenom tonu uz bezuslovno mehaničko dejstvo.

Nikada pri korišćenju ne treba zloupotrebljavati preteću komandu jer to može dovesti do toga da pas prestane reagovati na nju. Treba znati da komanda "ne" treba da bude za psa uslovni nadražaj kočenja sa pojačanim dejstvom. Često korišćenje ove komande bez potkrepljivanja bezuslovnim nadražajem, vodi ka oslabljenju uslovnog refleksa. Međutim, njena česta upotreba uz jaka bezuslovna potkrepljenja (jak trzaj povodnikom, oštar okovratnik, udarac korbačem), izaziva u nervnom sistemu psa iradijaciju procesa kočenja. Pas upada u dugotrajno potišteno stanje, što se može javiti i kod drugih navika. Zloupotreba komande "ne", takođe može narušiti pravilan kontakt između dresera i psa.

Posebno se treba bojati pogrešne primene ove komande kada pas ispunjava potrebna dejstva. Ovo se dešava na primer: za vreme dresure za izbor stvari. Dreser usled nedovoljne pažnje, sam pobrka predmete, te i kada pas izvrši pravilan izbor, komanduje "ne". Ovo se odražava na proces daljeg stvaranja složenih refleksa za tragačku službu.

Prilikom skretanja psa od bilo koga dejstva, umesto komande "ne", potrebno je upotrebiti komandu za izazivanje potrebnog sistema refleksa. Na primer: ukoliko pas skreće pažnju na bilo koji sporedni nadražaj (menja položaj, ustaje, beži, ide prema postranom nadražaju itd.), dreser ne treba da izdaje komandu "ne", već da ponovi komandu "sedi".

B) Dešavaju se greške usled nepravilnog korišćenja nadražujućih dejstava.Pretpostavimo da pas koji je pobegao bez povodnika, skreće na bilo kakav, za dresera sporedni, nadražaj (mačku, pticu itd.), te zbog toga ne dođe odmah kada dreser izda komandu "ovamo", već to učini posle mnogih ponavljanja komande. Dreser zbog toga kazni psa sa nekoliko udaraca. Na ovaj način on narušava osnovni princip potkrepljenja uslovnog refleksa koji se stvara. Stvaranje uslovnog refleksa na komandu "ovamo", može se vršiti samo po podstičućoj metodi. Znači, psu moramo davati poslasticu nakon dolaska dreseru. Primena udarca u ovom slučaju deluje na suprotan način, jer pas počinje da sa strahom prilazi čoveku.

Često dreseri zloupotrebljavaju i primenu poslastice, što dovodi do toga da pas počinje skretati pažnju sa svojih dejstava na hranu u rukama dresera, pri čemu se navikava da ispunjava komandu samo u prisustvu hrane.

Vrlo je važno ne zaboraviti pomilovati psa i podsticati ga rečima "tako je dobro" u laskavoj intonaciji. Ovi nadražaji učvršćuju potrebne reflekse, pri čemu ne skreću pažnju psa na sebe.

Veoma gruba greška dresera jeste neredovno potkrepljivanje u početku dresure, datih komandi sa bezuslovnim nadražajima. Odsustvo u tim momentima jakih potkrepljujućih dejstava, vodi ka postepenom slabljenju (gašenju) uslovnih refleksa na komandu i ne obezbeđuju sigurnost i jasnoću u daljem radu.

C) Greške u organizaciji procesa dresure. Jedna od najčešćih grešaka koja se čini jeste žurba u dresuri. Dreser žuri te zbog toga brzo prelazi sa jedne na drugu radnju, a pri tome kao po pravilu, stvoreni refleksi su nestabilni i nejasni. Pas ponekad odgovara na komandu, a ponekad ne. Njeno ponašanje obiluje mnogim nepotrebnim reakcijama. Sve ovo govori da žurba u dresuri ne vodi ka pravilnom razvijanju u kori mozga psa, željenog diferencirajućeg kočenja.

Osobito se negativno ovaj nedostatak u radu dresera sa psom ispoljava kada se pred psa počnu stavljati složeniji zahtevi. U tom slučaju, pas se ne može snaći, jer nema jasne uslovne reflekse na osnovu kojih bi bio u stanju da izvodi rad u složenim uslovima.

Ponekad, nepravilno postavljanje procesa dresure se sastoji u nedoslednosti pri primeni uticaja - nadražaja. Na primer: pri radu sa navikama iz opšteg kursa dresure, ne treba početi navikavati psa na izvršenje komande "mesto" ranije nego što on bude dresiran da izvršava na komandu "sedi". To otežava rad na stvaranju navike koju treba dobiti - dreser dejstvuje na psa koja se nalazi u sedećem položaju. Ne treba je takođe siliti da izvršava odjednom bilo kakva naizmenična dejstva. Ukoliko dresiramo psa da preskače samo prepreke, uvek ćemo ga terati da radi na jedan te isti način, čime se pas navikava da na određenu komandu daje dosledno dejstvo.

Greškom možemo smatrati i takav rad, kada dreser suviše mnogo u toku jednog zanimanja primenjuje jedan te isti uticaj i dugo se zadržava na stvaranju jednog refleksa. U tom slučaju se za vreme dresure zamara nervni sistem psa. Zato je vrlo važno pri zanimanju sa psom, njegov rad učiniti raznovrsnim. Dozvoljeno je da se za vreme jednog zanimanja može stvarati jedna do dve nove navike i samo učvršćivati već ranije stvorene uslovne reflekse. Uvek u težnji za raznovrsnim radom sa psom, vrlo je važno znati da pri prekidanju rada nad svakom navikom, po mogućnosti, treba utvrditi već dobijeni rezultat.

D) Greške koje dovode do pojave čoveku nepotrebnih refleksa i formiranja nepoželjnih veza. Nepravilan rad dresera često dovodi do toga da pas počne proizvoditi neko dejstvo samo kao odgovor na jednovremene zvučne i vidne komande i obrnuto, on ne reaguje samo na zvuk ili samo na gest. Ova pojava nastaje zato što je dreser za vreme rada mešao ove komande. Na ovaj način trebalo je da radi samo za vreme pokretanja psa u početku rada na jednoj navici. Pogrešno je sprovoditi zanimanje sa psom u jednoj te istoj sredini u toku dugog vremena. Za takvog psa sama sredina postaje nadražaj za izazivanje potrebnih navika. Rezultat toga: u novoj sredini pas otkazuje ispunjavanje stvorenih refleksa.

Grupa sličnih grešaka u radu sa psima koja dovodi do pojave sistema nepravilnih refleksa, može, takođe, biti karakteristka i za rad pomoćnika. Ukoliko, na primer: pomoćnik pri izazivanju kod psa mržnje, uvek radi u istom zaštitnom odelu, ljutnja kod psa može biti samo kao odgovor na odelo a ne na čoveka.

Ukoliko u toku rada po tragu, pomoćnici pri krčenju traga, ostavljaju za sobom dobro vidljive znake (nabadaju štapiće, drobe zemlju) u tom slučaju, psi se mogu navići da reaguju ne na miris, već na ove orijentire.

Nakon što se završi dresura pasa, da bi se održao nivo izdresiranosti pse je potrebno trenirati.

Trening se mora redovno izvoditi, a najbolje je svakog dana izdvojiti malo vremena za rad sa psom. Trening se sastoji u tome što se pas vešto navodi da stalno ponavlja stvorene navike. Pri tome je poželjno menjati uslove u kojima pasa treba trenirati. Pri pojavi nepravilnosti u ponašanju psa, vlasnik mora biti svestan da nešto nije u redu i obratiti se dreseru radi saveta i primenjivanja odgovarajućih mere da bi te nepravilnosti bile ispravljene.

Poseban vid treninga čini periodični trening kada dreser učvršćuje kod psa sve ranije stečene navike, a ujedno neke od njih podiže na viši nivo. U toku periodičnog treninga dreser procenjuje da li je potrebno, radi učvršćivanja pojedinih ranije stečenih navika, vraćati se na primenu na psa onih uticaja dresure koji su doveli do postepene pojave kod psa potrebnih refleksa. Ranije stvorene navike u toku treninga učvršćuju se u sve težim i slobodnijim uslovima.

Trening, pre svega, služi zato da bi se kod psa održali uslovni refleksi stvoreni u toku dresure. Kod psa koji je pripremljen za čuvanje kuće - dvorišta, veliko značenje ima činjenica da se s vremena na vreme pojavljuje "prekršitelj" koji stupa u borbu sa psom. Bez ovakvih i drugih prikladnih mera, pas prestaje da reaguje na prilaz čoveka. Psi postaju slabo agresivni, postepeno samo reže i na kraju reaguju samo orjentirnim refleksom.

Dalji cilj treninga je učvršćenje i usavršavanje dejstva psa što sa vremenom daje dobru reakciju određenog psa za odnosnu namenu. Trening, na primer: pomaže učvršćenju mirisnih - njušnih refleksa psa u toku njenog tragačkog rada. Kod psa koji je izdresiran za vodiča slepog lica trening treba izvoditi posle neposrednog nadzora na rad i ponašanje psa u toku „vođenja“ slepog lica, a zatim preći na učvršćivanje onih postupaka psa koji koji su bitni za uspešno „vođenje“ na primer: od stana do obližnjeg parka i nazad. Bez treninga, ove i druge osobine pasa postale bi nedovoljno razvijene i usavršene. Trening čini navike psa najprikladnijim. Pas ih pravilno izvršava u potpuno novoj sredini i pri raznim okolnostima.

U toku treninga se kod psa otklanjaju nepravilnosti koje su načinjene u toku rada sa njim. Ukoliko posle završene dresure dreser ne ukaže vlasniku na radnje i postupke koje će, ako se primenjuju prema psu, dovesti do nepravilnosti u toku rada psa i u čestim slučajevima, ove greške mogu pokvariti rad psa, što dreser mora ispravljati u toku treninga. U ovakvim slučajevima, trening se organizuje kroz zajednički rad dresera i vlasnika što pruža mogućnost ispravljanja grešaka pomoću specijalnih vežbi u toku treninga. Kao rezultat pravilno organizovanog treninga, dresiran pas sigurno izvršava rad u raznim uslovima.

Osnovni zahtevi koji se postavljaju u toku treninga jesu: trening ne sme da ima slučajan karakter, on se mora vršiti sistematski po dobro utvrđenom i razrađenom planu.

Pri treningu pasa, kao i pri dresuri, moramo se pridržavati pravila "od prostoga prema složenom". Pri treningu psa ne smemo prenaprezati ponavljanjem navika opšte dresure (koje obezbeđuju sigurnost u ispunjavanju navika specijalne dresure).

Iz grupe navika specijalne dresure, pre svega treba učvršćivati ona dejstva koja su glavna za rad odnosnog psa. Za pse tragače takve navike su nalaženje i praćenje traga, za pse koji se koriste za čuvanje kuće – dvorišta to je duga pažnja i jak dug lavež kojim odgovara na šum u blizini.

Prostorni i vremenski uslovi u kojima se vrši dresura pasa imaju bitan uticaj na rad psa. Ako su ti uslovi olakšavajući, što će iskusan dreser odmah primetiti, treba ih što više koristiti u početnoj fazi dresure. Nasuprot tome ako su ti uslovi otežavajući treba ih, ukoliko je to moguće, izbeći u početnoj fazi dresure, a kasnije postepeno privikavati psa da radi i u takvim uslovima.

Spoljašnji uslovi koji utiču na dresuru pasa su: doba dana, temperaturni uslovi, sastav zemljišta, okolina i vremenske prilike. Vremenski sa psom je najpogodnije raditi rano jutro. Pas posle noćnog odmora, pristupa radu svež. Osim toga rano ujutro ima relativno manje “mirisnih” nadražaja (od motornih vozila, tragova ljudi, domaćih životinja i drugog). Izvesno značenje ima i sveža atmosfera. Najslabiji rezultat se postiže ako se radi sa njim sredinom dana, a ako ne možemo raditi sa psom ujutro nije loše raditi pred veče. Rad u toku dana posebno treba izbeći za vreme letnjih vrućina, a tek u kasnijoj fazi dresure može se pas postepeno privikavati na takve uslove.

U početnoj dresuri i trening treba izvoditi po dnevnoj svetlosti radi dobre kontrole nad radom psa. Izuzetak čini ako psa dresiramo da čuva kuću - dvorište, zato što opreznost i ispoljavanje zaštitnih refleksa kod psa je jače u mraku, te dresuru za ovu namenu treba izvoditi u sumrak i noću.

Visoka i niska spoljna temperatura, a posebno vlažnost vazduha imaju veliki značaj za organizam psa. Toplota na njega deluje nepovoljnije od hladnoće (ukoliko uz hladnoću nemamo promaju i vetar). Velika vlažnost vazduha – sparina nepovoljno deluje na psa, a ako se pas duže nađe u sparnom prostoru izuzetno je velika opasnost da dobije toplotni udar pa i da ugine. Na visoke i niske temperature, organizam psa treba privikavati postepeno. Zato je najbolje dresuru i trening izvoditi pri temperaturi od +12 do +15 ili do -5 stepeni zimi, pa postepeno idemo prema nižim (višim) temperaturama (-20 do +25).

Niske temperature pri dobroj ishrani i kondiciji psi podnose lako. Raspoređen u Podmoskovlju, specijalni odred pasa čuvara u zimu 1956. godine sa uspehom je korišćen i pri temperaturi od -30 stepeni Celzijusovih. Pri ovim uslovima su oni po 10 časova bili na noćnoj dužnosti u kućicama.

Pri radu sa psom, veliki značaj ima vetar: usputan, suprotan, bočni i pod uglom. Pravac i jačina vetra, pored ostalog, utiču i na izdavanje zvučnih komandi. One su najjače pri usputnom vetru.

Suprotan vetar donosi zvuke i mirise iz pravca duvanja. Naročiti značaj imaju pravac i jačina vetra na rad tragačkih pasa zato što je vreme čuvanja mirisa na tragu obrnuto proporcionalno sa jačinom vetra. Pri jakom vetru, mirisi se brzo gube sa traga. Bočni pravac vetra, koji nosi mirise traga u stranu, lako zavede psa sa pravca pravog traga. Suprotan vetar goni psa da pređe na gornji njuh što umanjuje kvalitet rada.

Kvalitet zemljinog pokrivača je posebno važan za dresuru pasa. Treba razlikovati povoljne i nepovoljne pokrivače. Povoljni su oni koji doprinose dužem očuvanju mirisa na tragu, dok su nepovoljni oni sa kojih se on brzo gubi. Ravnica olakšava snalaženje psa pri radu, dok ga otežava ispresecanost zemljišta.

Oblik rastinja u jednom slučaju povoljno utiče na rad, dok ga u drugom pak otežava. Dobro razvijen i visok travni pokrivač, povoljno deluje na zadržavanje mirisa na tragu i olakšava rad psa. Suviše gusta i visoka trava kao i žbunje, otežavaju kretanje psa i on se lako umara. Pored toga, tu se nalazi i rastinje sa jakim mirisima koji nepovoljno utiču na višu nervnu delatnost psa. Tragački rad je lakši u šumi gde je ograničeno kretanje vazduha.

Jako promenljiv reljef, brzo umara psa. Zato početnu fazu dresure pasa treba izvoditi na ravnom terenu.

Naseljena mesta otežavaju rad psa, jer se tu on sreće sa raznim sporednim nadražajima. Zato treba postepeno privikavati psa na rad u ovim uslovima.

Mali snežni pokrivač olakšava rad pasa, dok ga veliki otežava. Najbolje godišnje doba u našim prilikama, bilo bi proleće i jesen. U ovo vreme, temperatura je osrednja, tada ne duvaju jaki vetrovi i nema snežnog pokrivača.